Evropski fijasko gasa iz škriljaca

Eksploatacija gasa iz škriljaca evropskim zemljama neće zameniti tradicionalnije izvore kao što je gas koji se vadi u Rusiji, ali može da dovede do nepopravive štete po ekologiju kontinenta, izjavio je ovih dana zamenik ministra inostranih poslova RF Aleksej Meškov.

Upozorenje Moskve izrečeno je u kontekstu glasnih predviđanja da gas iz škriljaca u Poljskoj može da se nađe već za nekoliko nedelja. Škriljac je podelio i mal te ne posvađao evropske zemlje. Lideri EU – Francuska i Nemačka, gde on zaleže na maloj dubini od kilometar i po, zatvorili su radove iz bojazni da će otrovi dospeti u vodonosne horizontalne slojeve tla. Iz raznih razloga od geološkog izviđanja su odustale i druge zemlje EU.

A Ukrajina i Poljska u čijim nedrima je oko dve trežine svih evropskih rezervi ove sirovine, probaju oklope spasialca og gasnog diktata Rusije. Bugarska je za moratorijum na istraživanje gasa iz škriljaca. Susedna Rumunija, naprotiv, obnavlja bušenje na tri nalazišta. I našla se na korak do konflikta sa Bugarima, pošto namerava da sondira stene oko zajedničkog podzemnog jezera. Pri tome ekolozi upozoravaju: voda u Severoistočnoj Bugarskoj može da bude nepovratno otrovana. Mađarska je romansu sa gasom iz škriljaca prekinula još 2009. U bušotini na njenoj teritoriji bilo je više vode nego gasa.

Priča o razradi gasa iz škriljaca je sve sama euforija i razočaranje, smatra direktor inžinjersko-inovacionog centra Geolgaskonsalt Valerij Nenahov. Po njegovom mišljenju, sve zavisi od konkretnih uslova. Jedno nalazište se nalazi na dubini od 500 metara, drugo na dubini od tri kilometra. Jedno poseduje prirodune pukotine, drugo ne. Tačnije negde može da se garantuje očuvanost vodonosnih slojeva tla, a negde postoji opasnost od zaraze otrovnim reagentima. Njima obogaćuju vodu prilikom hidrauličkog razaranja sloja. Kada se gas konačno dobije, prestoji da se utvrdi koliko je u njemu metana- 10, 50 ili 90%. Valerij Nenahov razmišlja:

- Neka je čak sve uspešno: potrošene su pare na izviđanje, izvučen je kvalitetan gas, nije oštećena životna sredina. Predstoji industrijska proizvodnja? Ali gde je nova mobilna infrastruktura cevovoda? Jer koriste ovaj gas lokalno, u prečniku od 100 kilometara. Gas iz škriljaca se ne komprimuje i ne transportuje magistralnim cevovodima. I treba stalno buštiti nove bušotine, ponekad oduzimati zemljište. Mnogo je problema! N akraju cena gasa iz šrkiljaca u SAD iznosi 200 dolara za hiljadu kubnih metara, i reč je o ceni na ušću bušotine, bez uračunavanja ekoloških troškova. Poredimo sa tradicionalnim ruskim gasom sa Jamala. To je oko 20 dolara za hiljadu kubnih metara, a na Urengoju, kada smo počeli da ga osvajamo, cena je bila 1,5 dolar.

Troškovi očigledno ne zbunjuju Poljake koji su proglasili gas iz škriljaca prioritetom svoje energetske politike. Donald Tusk je izjavio da će 2014. Poljska početi industrijsku proizvodnju gasa iz škriljaca. Danas, posle neuspešnih rezultata u većini bušotina, on ćuti. Mada naučnici Poljske akademije nauka su upozorili: pre nego što se daju takve izjave, treba potrošiti stotine miliona dolara za naučna istraživanja. I tek tada, nekoliko godina kasnije, biće jasno: da li postoji objekat industrijske eksploatacije gasa ili ne.

Šta na kraju? Dobrih rezultata iz poljskih bušotina praktično nigde nema. Skoro sve zapadne kompanije su ovde obustavile svoje geološke radove. Poršlog leta je otišao svetski gigant Ekson Mobil. Po mišljenju direktora inžinjersko-inovacionog centra Geolgaskonsalt.

- Kako bi se sačuvao obraz, Poljaci su napravili nacionalni konzorcijum, radove kreditira CB. Probušene su 34 bušotine i samo jedna uspešna – nalazište Ljubočino-1 na poljskom Pomorju. Gas iz vertikalne bušotine bio je kvalitetan – 90% metana. Ali horizontalna bušotina ne može da se probuši, mada je ove godine planirana pilot proizvodnja nekonvecionalne sirovine, kako se kaže na Zapadu, a industrijska 2014. godine.

Ukupan obim proizvodnje gasa iz škriljaca u Evropi do 2030. po raznim ocenama treba da iznese 15 milijardi kubnih metara. Ali već danas ekonomija EU troši 600 milijardi kubnih metara plavog goriva. Dugoročnim isporukama Gasproma ništa ne preti, smatra ekspert. Tim pre što je u SAD zbog krize pala čitava finansijska piramida vezana za proizvodnju gasa iz škriljaca. A u EU tako su se uzdali u gas iz škriljaca preko okeana! Agencija Blumberg je saopštila da je za 35% pao obim bušenja u Americi. Investitori bankrotiraju. Kako će se sve završiti? Ostaće samo najproduktivnija nalazišta, proizvodnja će se fiksirati na niskom nivou. Uzbuđenje oko gasa iz škriljaca u Evropi i SAD polako opada. Mada berzanski špekulatni na njemu naravno dobro greju ruke.