Rubinijeve mračne evro prognoze uoči samita EU

Dvodnevni samit EU koji treba da bude otvoren u Briselu u četvrtak treba da odgovori na glavno pitanje. Da li je unija u stanju da ojača pozitivne tendencije označene na prethodnom forumu kada mu je pošlo za rukom da usaglasi parametre budžeta za 2014-2020. godinu, ili će Brisel ponovo ispustiti finansijsko-ekonomsku sitauciju iz ruku?Situacija u zoni evra i dalje podseća na zadatak za više nepoznatih. Teško je izraditi jedinstveni algoritam rešavanja takvih problema kao što je unutarpolitička nestabilnost u Italiji, približavanje Kipra bankrotstvu i socijalno-ekonomski problemi Grčke koji nikuda nisu nestali, smatra naš komentator Petar Iskenderov.

Odustvo nove vlade u Italiji već je dovelo u sumnju ovlašćenja nacionalne delegacije na samitu. Zemlju ipak treba da predstavlja vršilac dužnosti premijera Mario Monti. Nevolja je u tome što je njegova stranka zauzela na februarskim izborima tek 4. mesto, sakupivši oko 11% glasova. Zato je za Montija teško da istupa u ime buduće vlade i da preuzima na sebe obaveze realizacije odluka samita.

Samita će u pravom smislu ove reči i Briselu biti dva. 14. marta uveče, posle završetka prvog dela samita čitave EU, u užem sastavu će se okupiti lideri zemalja zone evra. Oni nameravaju da razmotre između ostalog mogući paket hitne finansijske pomoći Kipru i perspektive formiranja bankarskog saveza.

Dnevi red širokog samita je formulisan globalnije – razmatranje ekonomskih reformi, puteva stimulisanja ekonomskog rasta i formiranje jedinstvenog bankarskog nadzornog mehanizma. Pri tome upravo izrada mera za osiguranje ekonomskog uspona treba da postane kamen-temeljac svakog antikriznog mehanizma – istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja za međunarodna tržišta kapitala IMEMO RAN Jakov Mirkin:

- Ekonomski uspon u industrijskim zemljama EU neizbežno i mnogo će ublažiti rizike socijalnih reformi. On će stvoriti mogućnosti za one vlade koje budu sprovodile nepopularne mere. Reč je o takvim merama koje bi u uslovima krize ili čak negativne ekonomske dinamike bile prosto nemoguće.

Ipak ne veruju svi u sposobnosti lidera EU da prelome situaciju u zoni evra nabolje. Predsednik nemačke Bundesbanke jens Vajdman, ne čekajući samit, žestoko je kritikovao arhitekturu zone evra kao takvu. Po njegovim rečima, slična arhitektura predstavlja hranljivu podlogu za nezdrave pojave koje se ponavljaju.

Još mračnije prognoze po tradiciji su došle od američkog ekonomiste Nuriela Rubina. Osnivač i predsednik analitičke kompanije RGE Monitor predviđa Evropi ne samo nastavak dužničke krize, već i politički cunami koji će se podići u Italiji. Rubini smatra da odustajanje novih vlasti zemlje od nastavka politike smanjenja državnih troškova suočiće je sa Nemačkom i ECB. Po sličnom scenariju se razvija situacija u Grčkoj, i što je još opasnije za EU – u Španiji. I ako je na račun očuvanja članstva Italije u zoni evra Nuriel Rubini za sada raspoložen optimistički, to ne može da se kaže o budućnosti Grka i Španaca.

Petar Iskenderov,