Kineski odbrambeni budžet raste prirodno i neizbežno

Početkom novog zasedanja Saveznog sabora narodnih predstavnika, Kina je objavila podatke o visini svog vojnog budžeta za narednu godinu. 2013. godine ovaj budžet će nastaviti tendenciju rasta – uvećaće se za 10,2% do 114,7 milijardi dolara. Vojni budžet Kine odavno je drugi u svetu i po izjavama zapadnih analitičara, ne odražava ni iz daleka prave razmere vojnih troškova Kine.

Delimično to priznaje i kineska vlada. Na primer, nije tajna to da vojni budžet Kine ne sadrži troškove za razradu i probe novih obrazaca oružja i vojne tehnike (izuzev probi neposredno u okviru vojnih trupa). Osim toga, u budžet ne dospeva ni deo troškova za izdržavanje rezerve NAOK i uvoz naoružanja vojne tehnike. Moguće da postoje i druge komponente troškova koji se po kineskoj klasifikaciji ne računaju u vojnom budžetu.

Na taj način mnogi veliki vojno-tehnički programi koje sada prati čitav svet, uključujući projekte aviona pete generacije J-20. J-31, palubskog J-15, teškog transportnog aviona Y/20, teške interkontinentalne balističke rakte, u budžetu se ne predstavljaju. Verovatno do danas nije predstavljen u vojnim troškovima program postavljanja novih interkontinentalnih balističkih raketa mornaričkog baziranja Julang-2, mada nove podmornice koje će je nositi već su uvrštene u sastav flote. Istina, ispitivanja sistema nosača aviona Laonin, uključenog u sastav flote prošle godine, već se uzimaju u obzilj u budžetu. Istovremeno, realni troškovi Kine na odbranu, očilgedno, premašuju zvanične na desetine procenata.

Iz dinamike rasta vojnog budžeta Kine vidi se da je budžet delimično vezan za pokazatelje indeksa potrošačkih cena za prethodnu godinu, ali strogo sa njim ne korelira. Uzimajući u obzir inflaciju, porast kineskog vojnog budžeta, počev od sredine 90-ih godina, brz je, ali relativno stabilan. Treba ga smatrati prirodnim i neizbežnim.

Kao prvo, zadatak kineske armije do sada je prevladavanje tehničke zaostalosti formirane u prethodnom periodu. Reč je ne samo o velikoj količini naoružanja, proizvedenog 80-ih godina i ranije, već i slabe opremljenosti oružanih snaga Kine helikopterima, oklopnim transporterima i samohodnom artiljerijom, savremenim sredstvima za vezu i upravljanje. Kao drugo, napredak ekonomije i standara u zemlji zahteva stalni rast plate vojnih lica. Preduzimaju se mere i na jačanju socijalne zaštite vojnika i članova njihovih porodica. Uvećane su kompenzacije u slučaju pogibije ili invalidnsoti vojnika, visina penzija.

Konačno, rast kineskog vojnog budžeta treba prihvatati u kontekstu procesa koji se dešavaju u azijskom regionu. Indija predstojećefinansijske godine namerava da uveća vojni budžet za 21% do 42,7 milijarde dolara. SAD su odavno izjavile da premeštaju centar teže svoje vojne izgradnje u region Pacifičkog prstena. Aktivno se naoružavaju zemlje kao što je Japan i Vijetnam. I ako kineski susedi izjavljuju da uvećavaju vojne troškove zbog jačanja vojne moži i netransparentnosti namera Kine, za Kinu isto tako netransparentni su planovi i namera drugih zemalja i SAD.

Vasilij Lašin,