Slobodan Milošević - bez krivice kriv

24. mart je godišnjica takozvane «humanitarne intervencije» NATO u Jugoslaviji, izvršena 1999. godine bez dozvole Saveta bezbednosti UN. Uoči te godišnjice odlučili smo da se setimo bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Ruski politikolog i istoričar Oleg Barabanov osvrnuo se na uspomene istaknutih ruskih delatnika iz tog vremena i ocenio uz njihovu pomoć ličnost i ulogu jugoslovenskog predsednika u događajima 1999. godine.

Vojna agresija Severoatlantske alijanse, koja je prekršila sve norme međunarodnog prava, bila je predznak nove epohe u istoriji međunarodnih odnosa: odsada svi, ko ne deli vrednosti zapadnog sveta, brani suverenitet svoje zemlje i otvoreno se suprotstavlja spoljnom pritisku, rizikuje da će biti napadnut bombama, - smatra Oleg Barabanov.

Mnogi istraživači smatraju da je uzrok bombardovanja Jugoslavije umnogome postala i politika Slobodana Miloševića, i sama njegova ličnost. Pri tome svi političari, koji su ga poznavali, sećaju ga se kao interesantnog partnera i pravog intelektualca. Čak Klinton, bivši predsednik SAD, nazivajući Miloševića u svojim memoarima «paranoikom», pri tome je govorio o njemu kao o dovoljno iskrenom čoveku i pametnom sagovorniku.

- Jevgenije Primakov, veliki ruski državnik, koji je u različito doba bio direktor obaveštajne službe, ministar inostranih poslova, premijer Rusije, nekoliko puta se sreo sa Slobodanom Miloševićem. Prilikom jednog susreta Primakov je ubeđivao Miloševića da inicira korake u vezi sa autonomnim statusom Kosova, povuče vojne jedinice u mesta njihove stalne dislokacije, preuzme odgovornost za početak pregovora s kosovskim Albancima i objavi o tome, kao i da pristane na dolazak na Kosovo grupe posmatrača OEBS. Milošević je prihvatio ruske predloge. Bez obzira na to, što su u srbskoj izjavi o težnji za početkom pregovora našle odraza ne sve ideje, koje je predložila ruska strana, prema mišlenju Primakova, to je bio bitan korak napred. Primakov je više puta istakao da je Slobodan Milošević bio dosledni pristalica mirovnog dijaloga tokom pokušaja regulisanja konflikta na Kosovu.

Interesantne komentare o Miloševću nam je ostavio i Viktor Černomirdin, koji je od aprila do oktobra bio imenovan za specijalnog predstavnika predsednika RF za regulisanje situacije oko Savezne Republike Jugoslavije, - nastavlja Oleg Barabanov.

- Černomirdin podvlači njegovu sklonost ka konfliktnosti i «samoubilačkim» rešenjima. Međutim, Černomirdin je takođe isticao sposobnost Miloševića za kompromis i njegovu neželju da i dalje zaoštrava situaciju. Prema rečima Viktora Stepanoviča, 22. aprila su oni zajedno s Miloševićem definisali članove, na čijoj osnovi je Jugoslavija bila spremna da počne pregovore. Milošević je bio spreman na razumni dijalog, čak je pristao na prisutnost međunarodnih mirovnjaka na Kosovu. Doduše, Milošević je tražio prema mom mišlenju, sasvim osnovano, da ne bi u mirotvornom kontingentu učestvovala nijedna zemlja NATO-pakta. Zato je u zahteve za međunarodni kontingent bila uključena rečenica o neutralnosti tih zemalja. Nažalost, u realnosti tog vremena taj zahtev je bio neizvodljiv.

Bez obzira na brojne izjave o neželji Miloševića da učestvuje u pregovorima, očigledno je da to nije tako. Navedene uspomene ruskih državnika svedoče da su Milošević i čitava politička elita Juoslavije bili spremni za dijalog, mirovno rešenje krize. Sve namere da se predsednik Jugoslavije prikaže kao jedini i glavni krivac «humanitarne intervencije» ustvari su nezgrapni pokušaj prebacivanja na njega sopstvene odgovornosti za mnoge žrtve, za rasplamsavanje etničkog konflikta i za kršenje suvereniteta nezavisne države.

Olga Žuravljova,