Gazprom će proširiti prisustvo u Boliviji

Gazprom je dobio dozvolu bolivijskih vlasti za učestvovanje u eksploataciji na dve deonice s rezervama od oko 175 milijardi kubnih metara gasa. Vađenje na njima treba da počne do 2017. godine

Gazprom već odavno nije samo gasna kompanija koja se bavi pronalaženjem, vađenjem i transportom gasa. Danas je to globalna energetska kompanija, koja ostvaruje delatnost u oblasti nafte, gasa i energetike u celom svetu, ističe direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov:

- Gazprom je objavio strategiju pretvaranja u globalnu kompaniju kako ne bi zavisio od jednog tržišta, trenutno – evropskog. Zato što na istok idu relativno male količine. Sa Sahalina u okviru projekta „Sahalin-2“ deset miliona tona KPG dospeva u Japan i Republiku Koreju, malo u Kinu. Glavno izvozno tržište je evropsko. Zato oni kupuju licence u drugim zemljama kako bi diverzifikovali svoj portfelj i radili u celom svetu. Ako jedno tržište nije u najboljoj formi, moći će da se ostvaruje dobit na drugima, uključujući i Latinsku Ameriku. U ovom pravcu kompanija radi, to je jednostavno diverzifikacija tržišta.

Vlada Bolivije je nekoliko godina razmatrala pitanje ulaska Gazproma u dva projekta. Koncern bi mogao i da odustane od ove varijante, ali to nije učinio. Jer, kompaniji predstoji rešavanje mnogih izuzetno teških zadataka, uključujući u osvajanje nalazišta na arktičkom reljefu i realizaciju gasnog programa. Zbog toga u donošenju ovakvih odluka Gazproma stručnjak ne vidi samo pragmatičan smisao:

- Nije tajna da kontrolni paket akcija Gazproma pripada državi. A Latinska Amerika je jedan od prioriteta rukovodstva Rusije. Venecuela i Bolivija su prijateljske zemlje, one su podržavale jedna drugu i imaju prijateljske političke režime. Zato učvršćivanje u ovim zemljama označava učvršćivanje pozicija Rusije, jačanje u celoj Latinskoj Americi, preko posla, preko kompanija.

Za Gazprom to nisu prvi projekti u Boliviji. Kompanija je zaključila sporazum za izvođenje radova na geološkom ispitivanju na tri bloka u jugoistočnom delu zemlje s količinom rezervi do 300 milijardi kubnih metara gasa. Bolivija zauzima treće mesto u Latinskoj Americi po rezervama prirodnog gasa, a ukupan obim resursa, uzimajući u obzir i verovatne, procenjuje se na jedan i po trilion kubnih metara. Imajući u vidu da se zemlja nalazi u centru Južne Amerike moguće su različite varijante transporta ugljenih vodonika, ističe stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik:

- Da bi se snabdeo unutrašnji deo kopna treba posedovati cevovodne kapacitete. Tu nema drugih varijanti. A na priobalju je, naravno, komprimovani prirodni gas. Ako se zemlja nalazi u priobalnom delu, kao na primer Čili – tu se isplati graditi terminale za prijem KPG. Ako su u pitanju kopnene zemlje, ne može se bez cevovodne mreže.

Po procenama stručnjaka, potražnja gasa u zemljama Latinske Amerike će rasti. Moguće je da će potrošači gasa iz novih nalazišta u Boliviji postati Argentina i Brazil, koji su 2001. godine od Bolivije kupili po 9,7 i 3,6 milijardi kubnih metara gasa. Zbog toga nije isključeno učestvovanje Gazproma u cevovodnim projektima. Međutim, prvo treba izvaditi gas.

Oleg Nehaj,