Rusija i Turska: razlika u pogledima na situaciju u Siriji

Moskva i Ankara su međusobno važni trgovački partneri. Rusija zauzima drugo mesto što se tiče spoljne trgovine Turske, a Turska u razmeni sa Rusijom sedmo mesto. Politički dijalog dve strane takođe se obavlja bez većih protivrečnosti. Jedna od važnih dodirnih tačaka i elemenata podrške tursko-ruskog partnerstva na visokom nivou je i Zajednička grupa strateškog planiranja. Treće zasedanje ove grupe je bilo održano u Istanbulu, gde je predsedavao ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov i njegov turski kolega Ahmet Davutogulu.

Na zajedničkoj konferenciji za štampu, šef ruske diplomatije je rezimirao rezultate susreta:

- Ubeđeni smo da je vrlo tesna koordinacija delovanja na nivou spoljnopolitičkih resora Rusije i Turske potpuno opravdana. Naše pozicije po većini regionalnih i međunarodnih pitanja su gotovo identične, a naši strateški interesi su isti- stabilnost, spokojstvo i mir bi trebali biti zastupljeni u svim regionima koji se graniče sa Rusijom i Turskom. Takođe, neophodno je stvarati uslove za razvoj i progres.

Ipak, pogledi Moskve i Ankare se ne slažu u svim pitanjima, konkretno radi se sirijskoj krizi i njenom regulisanju. Za Ankaru ova kriza ima poseban značaj, jer utiče na dešavanja unutar same Turske. Ahmet Davutoglu je podsetio da je Turska jedna od zemalja u koje dolaze izbeglice, oni koji beže i pokušavaju da se spasu od rata koji besni u Siriji. Prema rečima ministra, Ankara je već potrošila 700 miliona dolara na humanitarne akcije i potrebe izbeglica. „Turska je molila, tražila, upozoravala Asada da prekine sa nasiljem“- izjavio je Davutoglu.

U Moskvi su naravno saglasni sa tim da krvoproliće mora biti zaustavljeno. Ali, kako je pojasnio Sergej Lavrov, u svetu postoje snage koje stoje na putu regulisanja sirijske krize:

- Postavlja se uslov - smena režima u Siriji. Ali, to je apsolutno nerealno. Čak i ako bi to neko želeo da uradi, kako to da se izvede? Neka nam objasne. Mi se ne bavimo smenama režima, ni legitimacijom ovakvih pokušaja. Izbor je kao i ranije veoma jednostavan: ako je prioritet prekid konflikta, vraćanje mirnodopskom životu, usaglašavanje demokratskih reformi, onda bi trebalo naterati sve koji tamo ratuju da prekinu sa ratnim dejstvima i posaditi ih za pregovarački sto. Ako je pak prioritet smena Asada, onda će možda, u odsustvu objektivne mogućnosti da se ovo ostvari, cena takvog geopolitičkog poduhvata biti nove žrtve, životi običnih građana Sirije.

U međuvremnu, sukobi se nastavljaju, a rat u Siriji doprinosi širenju terorizma u regionu. A u tom smislu i u Turskoj, gde, prema nekim podacima, već postoje ćelije „Al Kaide“, smatra ministar Lavrov:

- Na strani opozicije, protiv vlade, ratuju organizacije koje su direktno povezane sa Al Kaidom, konkretno imam u vidu „Džabat al Nusra“, koja je u SAD unesena na spisak terorističkih organizacija. Tako da se izolacijom režima i produžavanjem vojnog konflikta, samo stvaraju veće opasnosti.

Iako je razlika između stavova Moskve i Ankare u smislu rešavanja sirijske krize na konferenciji za štampu bila osetna, izvor blizak ruskoj delegaciji ipak je saopštio da se na samim pregovorima stavovi nisu toliko osetno razlikovali. Po njegovim rečima, u odnosu da prethodne runde pregovora, turska strna trezvenije posmatra situaciju u Siriji.

Artem Kobzev,