Русија и Турска: разлика у погледима на ситуацију у Сирији

Москва и Анкара су међусобно важни трговачки партнери. Русија заузима друго место што се тиче спољне трговине Турске, а Турска у размени са Русијом седмо место. Политички дијалог две стране такође се обавља без већих противречности. Једна од важних додирних тачака и елемената подршке турско-руског партнерства на високом нивоу је и Заједничка група стратешког планирања. Треће заседање ове групе је било одржано у Истанбулу, где је председавао министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров и његов турски колега Ахмет Давутогулу.

На заједничкој конференцији за штампу, шеф руске дипломатије је резимирао резултате сусрета:

- Убеђени смо да је врло тесна координација деловања на нивоу спољнополитичких ресора Русије и Турске потпуно оправдана. Наше позиције по већини регионалних и међународних питања су готово идентичне, а наши стратешки интереси су исти- стабилност, спокојство и мир би требали бити заступљени у свим регионима који се граниче са Русијом и Турском. Такође, неопходно је стварати услове за развој и прогрес.

Ипак, погледи Москве и Анкаре се не слажу у свим питањима, конкретно ради се сиријској кризи и њеном регулисању. За Анкару ова криза има посебан значај, јер утиче на дешавања унутар саме Турске. Ахмет Давутоглу је подсетио да је Турска једна од земаља у које долазе избеглице, они који беже и покушавају да се спасу од рата који бесни у Сирији. Према речима министра, Анкара је већ потрошила 700 милиона долара на хуманитарне акције и потребе избеглица. „Турска је молила, тражила, упозоравала Асада да прекине са насиљем“- изјавио је Давутоглу.

У Москви су наравно сагласни са тим да крвопролиће мора бити заустављено. Али, како је појаснио Сергеј Лавров, у свету постоје снаге које стоје на путу регулисања сиријске кризе:

- Поставља се услов - смена режима у Сирији. Али, то је апсолутно нереално. Чак и ако би то неко желео да уради, како то да се изведе? Нека нам објасне. Ми се не бавимо сменама режима, ни легитимацијом оваквих покушаја. Избор је као и раније веома једноставан: ако је приоритет прекид конфликта, враћање мирнодопском животу, усаглашавање демократских реформи, онда би требало натерати све који тамо ратују да прекину са ратним дејствима и посадити их за преговарачки сто. Ако је пак приоритет смена Асада, онда ће можда, у одсуству објективне могућности да се ово оствари, цена таквог геополитичког подухвата бити нове жртве, животи обичних грађана Сирије.

У међувремну, сукоби се настављају, а рат у Сирији доприноси ширењу тероризма у региону. А у том смислу и у Турској, где, према неким подацима, већ постоје ћелије „Ал Каиде“, сматра министар Лавров:

- На страни опозиције, против владе, ратују организације које су директно повезане са Ал Каидом, конкретно имам у виду „Џабат ал Нусра“, која је у САД унесена на списак терористичких организација. Тако да се изолацијом режима и продужавањем војног конфликта, само стварају веће опасности.

Иако је разлика између ставова Москве и Анкаре у смислу решавања сиријске кризе на конференцији за штампу била осетна, извор близак руској делегацији ипак је саопштио да се на самим преговорима ставови нису толико осетно разликовали. По његовим речима, у односу да претходне рунде преговора, турска стрна трезвеније посматра ситуацију у Сирији.

Артем Кобзев,