Treba li očekivati masovnu krizu u Kini?

Državni savet Kine objavio je detaljizovani plan ekonomskih reformi. Novi dokument precizira mere koje treba da dovedu do smanjenja intervenisanja činovnika u ekonomiju. to će po zamisli autora plana doprinositi ubrzanju tempa njenog napretka.

Među novinama se predlažu koraci za smanjenje zaduženosti lokalnih vlada, privlačenje investicija u sektor železnica i poboljšanje investicione klime. Poslednji podaci o stanju kineske ekonomije razočarali su finansijska tržišta – unutrašnji bruto proizvod u prvom kvartalu nije opravdao prognoze i uvećao se manje od 8%. Neki analitičari već vide pravu krizu druge ekonomije na svetu.

Mada u razvijenim zemljama o tempu rasta unutrašnjeg bruto proizvoda od 8% sada može samo da se sanja, retki globalni ekonomski pregled u poslednje vreme prolazi bez bojanzi povodom usporavanja kineskog razvoja. Kako da ne – još do nedavno norma je bila porast unutrašnjeg bruto proizvoda u dvocifrenim brojevima. Pošto je nedavno vlast u Kini prešla mladoj generaciji političara na čelu sa predsednikom Si Đinpingom, razgovori o tome da li je Kina u stanju da izbije na prethodni tempo samo su intenzivniji. Poseban povod za zabirnutost postoji kod izvoznika sirovina, ističe glavni analitičar kompanije RGS-Upravljanje aktivima Aleksandar Potavin.

- Kina je najveći svetski potrošač sirovina, i zato ako bude dalje pogoršavanje ekonomske situacije u Kini, mi ćemo videti neki prtisak na cene nafte.

Između ostalog, usporavanje ne znači uvek nešto negativno. Kao prvo, ono čini napredak izbalansiranijim – tačnije bez izgradnje puteva kojima niko ne vozi, ili podizanja gradova u kojima niko ne živi. A kao drugo, može da znači priliv infesticija za kineske partnere, govori šef odeljenja za Istok Visoke škole ekonomije Aleksej Maslov.

- Velika količina kineskih sredstava se izvodi u inostranstvo. I u tom pogledu, ma koliko zvučalo čudno, usporavanje tempa napretka kineske ekonomije u mnogome će se pozitivno odraziti na ulaganja kapitala Kine u zemlje kao što su Rusija, Kazahstan i zemlje Centralne Azije. Usporavanje tempa rasta unutrašnjeg bruto proizvoda Kine pozitivno će se odraziti na rusko-kineske odnose.

Za sad ukupni obim kineskih investicija u rusku ekonomiju ne premašuje 2% od ukupne sume stranih ulaganja. Druga stvar su zemlje ZND. Za neke od njih Kina je najveći kreditor i glavni investitor, nastavlja Aleksej Maslov.

- Osnovni investicioni tokovi idu iz Kine u zemlje Centralne Azije, pre svega u Kazahstan, gde se kupuju naftna nalazišta, nalazišta uglja, uranijum. Tačnije Kina prenosi svoje aktive u inostranstvo.

Kineski kapital traži izlaz van granica zemlje u mnogome zbog nerazvijenosti tržišta same Kine. Osim rešavanja ovog problema od kineskih vlasti sada se očekuju mere za jačanje unutrašnje potrošnj, prelazak na proizvodnju robe sa visokim PDV-om i liberalizaciju ekonomije.

Leonid Gurjanov,