Треба ли очекивати масовну кризу у Кини?
Државни савет Кине објавио је детаљизовани план економских реформи. Нови документ прецизира мере које треба да доведу до смањења интервенисања чиновника у економију. то ће по замисли аутора плана доприносити убрзању темпа њеног напретка.
Међу новинама се предлажу кораци за смањење задужености локалних влада, привлачење инвестиција у сектор железница и побољшање инвестиционе климе. Последњи подаци о стању кинеске економије разочарали су финансијска тржишта – унутрашњи бруто производ у првом кварталу није оправдао прогнозе и увећао се мање од 8%. Неки аналитичари већ виде праву кризу друге економије на свету.
Мада у развијеним земљама о темпу раста унутрашњег бруто производа од 8% сада може само да се сања, ретки глобални економски преглед у последње време пролази без бојанзи поводом успоравања кинеског развоја. Како да не – још до недавно норма је била пораст унутрашњег бруто производа у двоцифреним бројевима. Пошто је недавно власт у Кини прешла младој генерацији политичара на челу са председником Си Ђинпингом, разговори о томе да ли је Кина у стању да избије на претходни темпо само су интензивнији. Посебан повод за забирнутост постоји код извозника сировина, истиче главни аналитичар компаније РГС-Управљање активима Александар Потавин.
- Кина је највећи светски потрошач сировина, и зато ако буде даље погоршавање економске ситуације у Кини, ми ћемо видети неки пртисак на цене нафте.
Између осталог, успоравање не значи увек нешто негативно. Као прво, оно чини напредак избалансиранијим – тачније без изградње путева којима нико не вози, или подизања градова у којима нико не живи. А као друго, може да значи прилив инфестиција за кинеске партнере, говори шеф одељења за Исток Високе школе економије Алексеј Маслов.
- Велика количина кинеских средстава се изводи у иностранство. И у том погледу, ма колико звучало чудно, успоравање темпа напретка кинеске економије у многоме ће се позитивно одразити на улагања капитала Кине у земље као што су Русија, Казахстан и земље Централне Азије. Успоравање темпа раста унутрашњег бруто производа Кине позитивно ће се одразити на руско-кинеске односе.
За сад укупни обим кинеских инвестиција у руску економију не премашује 2% од укупне суме страних улагања. Друга ствар су земље ЗНД. За неке од њих Кина је највећи кредитор и главни инвеститор, наставља Алексеј Маслов.
- Основни инвестициони токови иду из Кине у земље Централне Азије, пре свега у Казахстан, где се купују нафтна налазишта, налазишта угља, уранијум. Тачније Кина преноси своје активе у иностранство.
Кинески капитал тражи излаз ван граница земље у многоме због неразвијености тржишта саме Кине. Осим решавања овог проблема од кинеских власти сада се очекују мере за јачање унутрашње потрошњ, прелазак на производњу робе са високим ПДВ-ом и либерализацију економије.
Леонид Гурјанов,
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/dcmaster / melcwire/cc-by-nc/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Остале новости из рубрике »
















