Svet se zasitio islama

Neprihvaanje islama trenutno je fenomen zapadnog sveta, takav je zaključak poslednjih socioloških istraživanja. Po prognozama nekih analitičara, u skorijoj budućnosti prva islamska zemlja Zapadne Evrope može da postane Francuska, gde brojnost belih Francuza-muslimana već premašuje 50 hiljada ljudi.

Toga su u punoj meri svesni i sami evropljani, o čemu govori nedavno istraživanje fonda Bertelsmana. Pretnju prisustva i širenja islama oseća na sebi više od polovine Španaca i stanovnika Izraela, kao i 42% Amerikanaca. U Evropi najveći stepen odbijanja islama bio je fiksiran u Španiji i Švajcarskoj, najmanji u Velikoj Britaniji (45%). Što se tiče Britanije, ovakva lojalnost islamskom svetu u mnogome je izazvana time što je istaživanje sprovođeno u suštini samo kod polovine stanovništva, dok se druga polovina sastoji od imigranata i drugih etničkih manjina. Jednom reči, za poslednjih 10 godina London je napustilo već 620 hiljada belih Britanaca.

Postoji mišljenje da islam uvereno korača svetom u mnogome zahvaljujući jakim tradicijama, religizonosti, na čijem fonu evropljani koji osećaju krizu porodičnih vrednosti i duhovni glad izgledaju mnogo slabije. Veliku ulogu u skoro nasilnom osvajanju svetu igraju i finanijski resursi islamske zajednice, nastava Jurij Tabak, pisac, istoričar religije, ekspert Moskovskog biroa za ljudska prava.

- Za razliku od drugih religijma, od hrišćanstva do judaizma, islam trenutno predstavlja ekspanzionističku religiju. I u skladu kako sa svojim bogoslovskim predstavama, tako i praktičnim, islam teži da proširi sferu uticaja, pri tome to se dešava na raznim nivoima. I na nivou migracija i an nivou takvih prilično agresivnih toova islama koji teže da pročitaju Koran, pročitaju svoje svete izvore u tom smislu da oni moraju bukvalno nasilno da osvoje svet, izgrade svetski kalifat.

Tokom nekoliko decenija teškoće demografskog i ekonomskog karaktera primorale su zemlje EU da legalizuju i čak propagiraju migraciju iz muslimanskih zemalja. Evropski političari su smatrali da nije pristojno čak ni postavljati pitanje: da li su u principu spojivi savremena Evropa i islam. Oni su propovedali ideje tolerancije i multikulturalnosti. U EU je vladalo mišljenje da će itegracija muslimanske dijaspore u evropsko društvo doprinositi zbližavanju hrišćanske i islamske civilizacije. U praksi sve izgleda sasvim drugačije.

Pitanje koje brine dans mnoge je da li će rast muslimanskog stanovnštva dovesti do islamizacije Evrope. Mnogi radikalni islamski lideri u to više ne sumnjaju. Ipak evropski političari se trude da ne primećuju to i prave se kao da se muslimani ničim ne razlikuju od ostalih manjina. Ali dalje mehaničko praćenje tog puta ne može da reši probleme čije postojanje je očigledno. Ono vodi samo do odvajanja lokalnih muslimana i porasta uticaja političkog islama, što uskoro može da se pretvori u realnu opanosto po savremenu evropsku civilizaciju. Trenutno slični razvoj događaja još nije fatalno neizbežan, i želimo da se nadamo da Evropa, kao i čitavo čovečansto, neće biti vraćena u doba religioznih ratova.

Ljubov Kurjanova,