BENKINA PREDSTAVA U PRESTONICI EVROPSKE KULTRE

VIZUELNI AKTIVIZAM MIROSLAVA BENKE

12.06.2013. god.

U evropskoj prestoinic kulture, Kožicama, u Slovačkoj, u okviru međunarodnog televizijskog festivala 12. i 13. juna je izvedena predstava „Slike moga sveta „, autorski projekat poznatog pozorišnog stvaraoca iz Stare Pazove redietelja Miroslava Benke (Ašanja, 1956) koji se već dve decenije uspešno bavi pozorištem pokrteta, a pre deset godina osnovao je i sopstveni teatar koreo drame u Staroj Pazovi Art centar „Hleba i igara (Panem et circensees)“ koji je producent i ove predstave nastale 2009.

Benkina predstava u Kožicama je igrana u okvrvu Dana Srbije u evropskoj prestonici kulture.

„Slike moga sveta „ premijerno su izvedene 29. novmebra 2009. u Sarvašu , u Mađarskoj, a odmah zatim i u Radošinskom teatru u Bratislavi, posle koje je direktor tog tetra, Stanislav Štepka rekao da predstavlja događaj sezobe.

U Srbiji je premijeno prikazne 11. decembra u Staroj Pazovi posle čega je često igrana u zemlji i inostranstvu i sada, četiri godine od premijere predstava i dalje živi.

Scenska priča o nekom mitskom narodu

Ovo je scenska priča asocijatovnog neverbanog teatra čiji je Benka kompletan autor (scenarista, režija, total dizajn) o nekom mitskom narodu i njegovoj tradiciji, punoj pobožnosti, pokornosti, strasti, ljubavi, neverstva, radosti i patnji.

Dinamičnim i asocijatuvnim scenskim tajnopisima Benka otkriva putanju koja vodi do civilizacijskih dostignuća, dobrano popločanu nemoralom i društvenim padovima i posrnućima, ali i pokušajima ponovnog uspenja.

U programu, katalogu, predstave koji je sam po sebi jedno likovno delo, jer Benka je dokazani majstor vizuelnog aktivizma, sam autor predočava gledaocu da je u govoru tela čovekovog „nagomilana vekovna energija istorije, koja prizviva etnos i dotiče mit kako bi se odbranio od rastuće globalizacije sveta“.

Završetak koreodramske trilogije

U predstavi „Slike moga sveta „kojom Benka završava svoju koreodramsku trilogiju („Hleba i igara „, „Predeo oslikan injem „) su dominantni bilbijski motivi. Simboli grešnog ovozemaljskog života, koje zamenjuje kajanje uz stihove psalmi, koje pevaju čuvene meškarke, mamičke iz vojvođanskog sela Aradca, sa jedinstvenim instrumentima -malim harmonikama, ubrađene u crne somotske marame, što može nagovestiti i skori nestanak tradicionalnog rurarnog života.

Atmosfera koju ispunjava muzika argentnskog kompozitora Astora Pijacole u sgalasju je sa nagaravljenim kulisama starih kafana u kojima se ugovarju poslovi, komentarišu svakidašnji događaji, ali neretko izbijaju i jake strasti, pa se sve naglo promeni u afektivno stanje duha i događaja.

Vizuelnu komponentu predstave su visoko uzneli Benkini saradnici arhitekta Mirajna Gegenbauer i majstor Dejan Mitov, autorski tandem koji je sagradio makete panonskih kuća.

Gipkost, ali i efemernost ljudskog tela kao artefakt prolaznoti „svega postojećeg“, od biblijskih spomena do panonskih athtipova, demonstirilali su pored virtuoza Benkine akademije pozorišta pokreta Zdenka Kožika i mladi glumci i igrači Andrea Stanišić, Mihaela Kočiš, Stevan Erceg, Marko Čipka i Milan Mutić.

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...