БЕНКИНА ПРЕДСТАВА У ПРЕСТОНИЦИ ЕВРОПСКЕ КУЛТРЕ

ВИЗУЕЛНИ АКТИВИЗАМ МИРОСЛАВА БЕНКЕ

12.06.2013. год.

У европској престоиниц културе, Кожицама, у Словачкој, у оквиру међународног телевизијског фестивала 12. и 13. јуна је изведена представа „Слике мога света „, ауторски пројекат познатог позоришног ствараоца из Старе Пазове редиетеља Мирослава Бенке (Ашања, 1956) који се већ две деценије успешно бави позориштем покртета, а пре десет година основао је и сопствени театар корео драме у Старој Пазови Арт центар „Хлеба и игара (Панем ет цирценсеес)“ који је продуцент и ове представе настале 2009.

Бенкина представа у Кожицама је играна у окврву Дана Србије у европској престоници културе.

„Слике мога света „ премијерно су изведене 29. новмебра 2009. у Сарвашу , у Мађарској, а oдмах затим и у Радошинском театру у Братислави, после које је директор тог тетра, Станислав Штепка рекао да представља догађај сезобе.

У Србији је премијено приказне 11. децембра у Старој Пазови после чега је често играна у земљи и иностранству и сада, четири године од премијере представа и даље живи.

Сценска прича о неком митском народу

Ово је сценска прича асоцијатовног невербаног театра чији је Бенка комплетан аутор (сценариста, режија, тотал дизајн) о неком митском народу и његовој традицији, пуној побожности, покорности, страсти, љубави, неверства, радости и патњи.

Динамичним и асоцијатувним сценским тајнописима Бенка открива путању која води до цивилизацијских достигнућа, добрано поплочану неморалом и друштвеним падовима и посрнућима, али и покушајима поновног успења.

У програму, каталогу, представе који је сам по себи једно ликовно дело, јер Бенка је доказани мајстор визуелног активизма, сам аутор предочава гледаоцу да је у говору тела човековог „нагомилана вековна енергија историје, која призвива етнос и дотиче мит како би се одбранио од растуће глобализације света“.

Завршетак кореодрамске трилогије

У представи „Слике мога света „којом Бенка завршава своју кореодрамску трилогију („Хлеба и игара „, „Предео осликан ињем „) су доминантни билбијски мотиви. Симболи грешног овоземаљског живота, које замењује кајање уз стихове псалми, које певају чувене мешкарке, мамичке из војвођанског села Арадца, са јединственим инструментима -малим хармоникама, убрађене у црне сомотске мараме, што може наговестити и скори нестанак традиционалног рурарног живота.

Атмосфера коју испуњава музика аргентнског композитора Астора Пијацоле у сгаласју је са нагарављеним кулисама старих кафана у којима се уговарју послови, коментаришу свакидашњи догађаји, али неретко избијају и јаке страсти, па се све нагло промени у афективно стање духа и догађаја.

Визуелну компоненту представе су високо узнели Бенкини сарадници архитекта Мирајна Гегенбауер и мајстор Дејан Митов, ауторски тандем који је саградио макете панонских кућа.

Гипкост, али и ефемерност људског тела као артефакт пролазноти „свега постојећег“, од библијских спомена до панонских атхтипова, демонстирилали су поред виртуоза Бенкине академије позоришта покрета Зденка Кожика и млади глумци и играчи Андреа Станишић, Михаела Кочиш, Стеван Ерцег, Марко Чипка и Милан Мутић.

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Смјена на врху: Глово гаси свјетла у БиХ, а домаћа Ордера пали моторе

Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...