Dan brezove kore – praznik staroruskog pisma

U Velikom Novgorodu je obeležen „Dan brezove kore“. Praznik se održava u znak sećanja na događaj od pre šezdeset godina, kada su 1951. godine arheolozi pronašli prvi srednjovekovni ruski dokumenat pisan na brezovoj kori.

Jedan od rukovodilaca projekta, Aleksej Gipius izjavio je za „Glas Rusije“.

- Praznik smo u početku obeležavali samo mi, učesnici novgorodskog arheološkog tima. Sada je to praznik celog Novgoroda. Ovog dana se arheolozi obavezno nalaze u društvu stanovnika Novgoroda. Prvo se sreću kod spomenika žene-radnice Nine Akulove. Te godine je ona želela da nađe neki dopunski posao, i otišla da radi kod arheologa. Upravo je ona, 26. jula 1951. godine našla fragment brezove kore sa utisnutim tekstom. To je bio pravi preokret u proučavanju kulture i života stare Novgorodske republike. Od tada je pronađeno preko 1000 pisanih dokumenata. Arheološki pronalazci su nam omogućili da dobijemo sliku srednjovekovnog Novgoroda – velikog trgovačkog grada, sa vrevom na pristaništu, gde se istovaruje roba iz dalekih zemalja. Novgorod je tada otpremao med, vosak, kudelju, krzno. Čuo se ruski, nemački, švedski jezik, jezici naroda sa istoka. Novgorodske lepotice koristile su češljeve iz šimšira, „sladili“ se orasima, sapunale se mediteranskim sunđerom, na svečanom stolu prisutna je bila posuda sa iranskim dezenima, za odeću se koristio flandrijski štof.

Veliku štetu su staroj Rusiji nanosili požari, koji su uništavali sve – kuće i druga postrojenja, i naravno knjige i druge pisane materijale. Tako da su u Rusiji istoričari uvek imali problem sa pisani svedočanstvima o životu u staroj Rusiji i srednjim vekovima. Dokumenti, koji su sačuvani u hramovima i manastirima, koji su bili izgrađeni od kamena, pre svega su govorili o zvaničnim događajima, a o svakodnevnom životu nije bilo puno podataka. Aleksej Gipius iznosi svoja sećanja.

- Počeli smo da vadimo dobro sačuvane u glinastoj sredini pisane dokumente, koji su sačinjeni ljudima, koji su živeli pre 500-900 godina. Oni su pisali o običnim stvarima, svakodnevnim, o svojim brigama i praznicima. U velikom savremenom Novgorodu odmah ispod asfalta i parkova otkrivena je istorija, koju su pisali njeni učesnici u srednjem veku. Sada imamo zapise na brezovoj kori, koji sadrže neke političke naredbe, privredne odluke, pravne zapise o braku ili podsećanja na dugove. Nedavno je pronađena i najstarija slovenska knjiga – Novgorodski psaltir XI veka. Među pronađenim predmetima nalaze se i ljubavne poruke, pa čak i školski zadaci i dečje slike. Pronađeni su i zapisi, koji su poslali trgovci u predstavništvu Gotlanda u Novgorodu.

Isto kao i pedesetih godina, kada su počeli arheološki radovi, tako i danas stanovnici Novgoroda se sa velikom pažnjom odnose prema njima. Svako leto arheolozima nude svoju pomoć đaci i studenti. Oni sa zadovoljstvo rade na arheološkim lokacijama. Njima dozvoljavaju da uzmu za uspomenu to, što se često sreće na lokacijama – keramika, koža. Na licu mesta, profesionalni arheolozi objašnjavaju namenu pronađenog predmeta. Na taj način se mladi ljudi sbližavaju sa istorijom svog kraja.

Irina Gardenina,