Da je Snouden odao informacije o Rusiji i Kini, bio bi kandidovan za Nobelovu nagradu!

Američki stručnjak fonda „Nasleđe“ Ariel Koen nastalu situaciju naziva kontraproduktivnom:

Previše je toga što možemo da izgubimo u našim odnosima: i u oblasti energetike, i u ekonomskoj saradnji, i u međunarodnoj bezbednosti. Rusima su potrebni američka tehnologija i investicije na Arktiku, u projektima za vađenje nafte i gasa, u razvoju Dalekoistočnog regiona, a između ostalog, obema zemljama prete islamski ekstremisti. Lideri čečenskog podzemlja su nedavno najavili da će napasti Olimpijske igre u Sočiju, a SAD su bile primorane da zatvore svoju ambasadu zbog pretnji u Jemenu. Siguran sam da će američke specijalne službe sarađivati s Rusijom kako bi sprečile napade na olimpijske objekte u Sočiju. Ima masa stvari koje bismo mogli da radimo zajedno, ali nažalost, ljudi s mentalitetom iz vremena hladnog rata nisu spremni da odgovore na pravi način i to je njihova velika greška.

Direktor italijanskog lista „Geopolitika“ Gracijani Tiberio pogoršanje u odnosima između Moskve i Vašingtona povezuje s globalnim ambicijama SAD, koje Rusija kao jedan od ključnih međunarodnih igrača ne može da podrži:

Nisam od Obame očekivao ovakav korak, jer je u vezi sa slučajem Snoudena Rusija pokazala otvorenost koju je SAD trebalo da iskoriste. Međutim, to se nije desilo. Ova situacija podseća na raspoloženje hladnog rata. Čini mi se da odustajanje Obame od sastanka s Putinom u stvari nije samo okretanje od Moskve, već i od svojih evropskih saveznika. Drugim rečima, SAD osećaju da se EU ponekad ne slažu s američkom politikom. Takođe treba istaći da nametanje SAD u geopolitičkom evroazijskom prostoru stvara probleme Rusiji – centralnoj zemlji u regionu. Zato, ako se govori o povratku na hladni rat, to je pravac, koji su izabrale SAD, a ne Rusija.

Srbski politikolog Đorđe Vukadinović skreće pažnju na to da Vašington nastavlja sa sprovođenjem politike dvostrukih standarda, što je sasvim očigledno pokazala situacija u vezi sa Snoudenom:

Da je Snouden odao neku informaciju o Kini ili Rusiji mislim da bi bio kandidovan za Nobelovu nagradu. Ali, pošto se stvar tiče Amerike, ispostavilo se da je neprijatelj. Opet, Snouden nije glavni uzrok za otkazivanje susreta. Glavni uzrok su Sirija i druge zemlje u kojima američka strategija za pojačavanje kontrole nad Bliskim istekom šlajfuje. Vašington bi mnogo lakše zaboravio na Snoudena da je obezbedio podršku Moskve u sirijskom pitanju. Ipak, zahlađenje u odnosima između Vašingtona i Moskve smatram prolaznim.

Činjenica jednostranog odustajanja Baraka Obame od kontakata na najvišem nivou je bezuslovni korak unazad, smatra se u stručnom društvu. I sva punoća odgovornosti za političke posledice počiva na Beloj kući, u kojoj danas privremenu pobedu očigledno osvaja „partija konfrontacije“. Ostaje nam da se nadamo da namere da se Moskva i Vašington konačno posvađaju neće izaći iz okvira elementarne logike i pragmatizma.