PROCES PROTIV GENERALA RATKA MLADIĆA U kontekstu “kulture nekažnjavanja” u MTBJ

Treba obratiti pažnju na to, da se proces protiv generala R. Mladića sprovodi na najnezadovoljavajući mogući način. Do sada je učinjeno sve, kako bi se sudski proces protiv R. Mladića mogao okvalifikovati kao nezakonit. Prekršena su praktično sva prava optuženog. U tom smislu i najvažnije pravo – pravo na zdravlje. Možda će to sa sobom povući i kršenje prava na život.

Odbrana je više puta podnosila zahteve da se grafikon sudskog zasedanja prilagodi, uzimajući u obzir zdravstveno stanje optuženog. Opšte zdravstveno stanje R. Mladića je veoma loše. Njemu su 18. februara morali ukazivati hitnu medicinsku pomoć u samoj sudnici. Međutim, sudije ne samo da na to nisu reagovale, nego su još donele odluke koje će objektivno doprineti pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja.

Odmah da ukažemo da je raspored suđenja u predmetu protiv generala R. Mladića u ovom trenutku najzgusnutiji u čitavom tribunalu. Čak ni proces protiv G. Hadžića ili R. Karadžića, sa ovim predmetom se ne može porediti. U tim predmetima sudska zasedanja protiču tri, maksimum četiri dana u nedelji i na njima se redovno određuje pauza. Samo u predmetu protiv R. Mladića ročište se održava pet puta nedeljno i praktično bez prekida. Iscrpljujući režim čak i za najzdravije advokate.

Uz sve to, očigledno je da se proces odvija na demonstrativno ubrzan način. Treba napomenuti da je sam početak procesa započet sa narušavanjem prava optuženog da ima dovoljno vremena za pripremu odbrane: predsedavajući sudija A. Ori je odredio datum početka sudskog procesa mnogo pre nego što je tužilaštvo dostavilo sve dokumente odbrani. Uprkos tome što sudije nisu imale pravo da započinju proces pre nego što odbrana dobije sve dokumente (i uspe da ih pročita – imajući u vidu da su ovi dokumenti od nekoliko hiljada stranica!) sudije su praktično isforsirale početak suđenja. Teško je naći drugu svrhu, osim te da se odbrana stavi pred hronični nedostatak vremena i tako onemogući da se pripremi za svakog svedoka.

Odbrana generala Mladića je u januaru 2013. godine podnela zahtev da se smanji naporan grafikon sudskih zasedanja. Sud je to odbacio kao neosnovan zahtev.[1] Međutim, zdravlje generala je nastavilo da se pogoršava. To je potvrdila i medicinska ekspertiza. Odbrana generla Mladića je u aprilu podnela još jedan zahtev sudu da se smanji napregnuti grafikon zasedanja. Tri meseca je bilo potrebno sudu da donese svoje rešenje. I to rešenje je bilo – ponovno odbijanje zahteva. Od današnjeg dana, ročišta se obnavljaju sa rasporedom pet puta u nedelji. Istovremeno se paralelan proces protiv zdravog Gorana Hadžića odvija sa četiri ročišta u nedelji.

Odbrana je dostavila mišljenje lekara i to, kako lekara iz Srbije, tako i zatvorskih lekara. Redak slučaj! Bilo je slučajeva kada su lekari koje odredi sud, donosili zaključak da zbog zdravstvenih razloga optuženi ne može da se pojavi pred sudom, ali zatvorski lekar je rekao suprotno. U ovom slučaju zatvorski lekari su u potpunosti podržali srpske kolege: neophodno je smanjiti naporan grafikon sudskih zasedanja. Štaviše, situacija bez presedana se zaoštrila time što se i sekretarijat tribunala (koji se obično rutinski protivi svemu što predloži odbrana) izjasnio za skraćenje grafikona zasedanja. I na kraju nešto sasvim neuobičajeno – čak i tužilaštvo je podržalo zahtev odbrane.

Međutim, bilo je očigledno da sudije ne žele da ublaže režim, oni su prvo pokušali da otegnu rešavanje pitanja (i u tome su uspeli – više od tri meseca su čekali sa odgovorom). Potom su pokušali da diskredituju zaključke srbskih lekara uz pomoć zatvorskog lekara Falke (onog istog koji je “lečio” Slobodana Miloševića). U tome su delimično uspeli – Falke je podvrgnut veoma detaljnom ispitivanju, kako od strane sudija, tako i tužioca 4. juna,[2] i premda je izjavio da su srbski lekari ukazali “ne na neizbežne” nego samo na “najgore od mogućih” posledica, on je ponovo podržao predlog o smanjenju napregnutosti grafikona ročišta. Takva doslednost Falkea (koji je već dokazao da je spreman na svaku vrstu usluga) može biti objašnjena samo jednim – on zna istinu o stanju zdravlja generala i pokušava da sa sebe skine odgovornost. Jedino time se može objasniti da taj gospodin uprkos svemu javno insistira na slabljenju režima sudskih zasedanja.

U rezultatu “analize” dokumenata i medicinskih zaključaka koji su dostavljeni sudu, doneta je odluka da se - odbije zahtev za smanjenjem sudskih zasedanja.[3] Argumenti sudskog veća vrede samo toliko, da svet sazna o svojim junacima ne samo uopšteno, nego i u pojedinostima. Sud je otišao toliko daleko da je kao jedan od argumenata naveo sledeće: “odbrana nije dokazala šta je manje opasno za zdravlje – dugo suđenje sa blažim režimom rada ili brz proces sa žešćim režimom rada”.[4]

Zaista je teško smisliti gluplji i ciničniji argument.

Gluplji – jer sud se pretvara kako ne razume da učešće u predmetu ne predstavlja samo puko sedenje u sudnici, nego i učešće na sudskom zasedanju. To znači da general Mladić treba ne samo da dođe u sudnicu i tamo posedi neko vreme, nego to znači i smisleno učešće u postupku i davanje blagovremenih neophodnih instrukcija svojim advokatima. A i za to on takođe treba da se pripremi, kao i da se pripremi uoči svedočenja svedoka tužilaštva. Na taj način, nema nikakve sumnje da je duži proces ali sa blagim režimom, mnogo preporučljiviji za očuvanje zdravlja svakog čoveka, a tim pre tako bolesnog. Sud se pravio kao da toga nije svestan.

Ciničniji – jer mi znamo da ovaj sud u stvari sve to shvata, ali se prosto izruguje i sa generalom i sa odbranom i sa samim pojmom pravosuđa.

Treba primetiti da sud pokušava da tako izmuči generala, kako bi ga naterao da prihvati neku “kompromisnu” varijantu. Tako su, na primer, počeli da koriste jedan od pet dana (sudije opsesivno insistiraju na “petici”!) za neki “udaljeni objekat” (doslovno «remote court room facility»). Prevedeno na normalan jezik, radi se o tome da general toga dana jednostavno ne bi bio u sudnici. Naravno, dobre i pravedne sudije će mu omogućiti da pogleda zasedanje putem televizije. To je to, jedino što je sud, naravno, zaboravio da on ima pravo da fizički bude prisutan i učestvuje u procesu, uključujući, pre svega davanje hitnih instrukcija advokatima, koji će odmah da izvrše te iste instrukcije (na primer, pitajte ovo ili ono svedoka, ili stavite prigovor na ovo pitanje koje je zadao svedoku tužilac, i da se to učini munjevito – pre nego što svedok počne da odgovara).

Apsolutno je očigledno da je sudsko veće u procesu protiv generala R. Mladića ne samo diskreditovalo sebe, nego to čini i svesno i demonstrativno. Sve opozicione strane u procesu, uključujući i sekretarijat i tužilaštvo, shvatajući težinu stanja optuženog, skinuli su sa sebe odgovornost za moguće (i u velikom stepenu verovatne) teške posledice. Jedino sudije, koje snose glavnu odgovornost za obezbeđenje prava optuženog, računajući i njegovo pravo na život, demonstrativno odbijaju da ispune svoje obaveze. To znači da na sudije pada  sva odgovornost za moguće teške posledice.