A zatim će u Avganistanu započeti potpuno novi rat

Buka oko pretnje od bombardovanja Sirije sasvim je prigušila zanimljiv prevrat u stavu američke administracije o budućnosti Avganistana. Još na proleće Amerika je pretila nepopustljivom predsedniku Karzaju nultom varijantom – potpunim povlačenjem iz njegove zemlje trupa zapadne koalicije. A početkom septembra pojam povlačenje trupa u pogledu Avganistana bio je nazvan nepravilnim.

Terminologiju je popravio zamenik komandanta trupa zapadne koalicije u toj zemlji američki general Mark Mili u intervjuu za list Stars end Strips: Tekući mandat NATO-a se završava 31. decembra 2014. ali iza njega će uslediti druga misija pod nazivom Rozolut Saport, čije planiranje je već u toku. I precizirao: mi nemamo nikakve naredbe o potpunom povlačenju trupa. Samo planiramo da promenimo zadatak i da smanjimo brojnost turpa i razmere operacije.

Orijentacione rokove kašnjenja saopštio je u intervjuu za britanski Gardijan njegov načelnik, komandant IFOR, američki general Džozef Danford. Po njegovom mišljenju, avganistanskim vojnim strukturama još oko pet godina će biti potrebna strana vojna pomoć. Po rečima generala Milija, preostale snage koalicije će osiguravati avganistansku armiju ograničenim obaveštajnim informacijama i podrškom taktičke avijacije, pošto Avganistanci takve mogućnosti neće imati još nekoliko godina.

Sa avijacijom je sve jasno. A izviđanje se verovatno neće ograničavati snimcima sa bespilotnih letelica i radiopresretanjem. Postoji mišljenje da će preostale baze biti centri upravljanja velikim mrežama agenata koje su napravljene za deset godina od strane specijalnih službi skoro svih zemalja koje su učestvovale u avganistanskoj kampanji. Želju da ostave manje kontigente u Avganistanu izjavile su Nemačka, Italija i Turska. Nemačka odgovara za siauciju na severu zemlje. Italija na zapadu. Italijanski novinar Manilio Dinuči još 2010. godine je pisao da Cija pokreće u zemlji delatnost «armije iz senke», čiji zadaci su ne samo sakupljanje informacija, već i vojne akcije. Moguće da su isti rad u svojim zonama odgovornosti sprovodile Italija i Nemačka. U svakom slučaju i nemačke i italijanske savetnike u vojnim strukturama kritikovali su zato što su pripremali kvalifikovane kadrove za specijalne zadatke na štetu, na primer, masovnog treninga običnih policajaca.

Tako će biti rešen osnovni problem kontraparizanskog rata, kada se za traganje i uništavanje protivnika troše ogromni ljudski i materijalni resursi. Kada 2015. komandiri talibana izađu na svetlost dana iz svojih pouzdanih skloništa, vojnici po ugovoru Cije, BND i SiSMi lako će ne samo pratiti, već i samostalno eliminisati nepomirljive. Praksa sličnih dejstava već je uvežbana za vreme zajedničkih racija avganistanskih i zapadnih snaga za specijalne operacije. U slučaju da data strategija proradi, talibanski komandiri će na sebi isprobati metode koje su primenjivali sami.

U julu zvaničnici u SAD su izjavili da Cija planira u naredne dve godine da smanji broj svojih tajnih baza u Avganistanu do 6, ostavivši kao neprikosnoven centar u Kabulu, jedan od najvećih u svetu. Iste centre će ostaviti Nemačka i Italija. Obaveštajci će se vraiti svom direktnom poslu, a hiljade građana Avganistana će vršiti posao stotina hiljada vojnika koalicije. Sam mnogo manjim gubicima i najverovatnije mnogo efikasnije.

Vadim Fersovič,