Vašington sateruje Evropu u ćošak

Ono što nisu mogli da učine predstavnici 20 vodećih nacija planete u Sankt-Peterburgu uspeli su da dostignu posle 24 sata okupljeni u Viljnusu šefovi diplomatija EU, rezimirao je ovih dana nemački Zidojče Cajtung. Ministri 28 zemalja članica koje obično deluju disonantno ovog puta su se dogovorili o zajedničkom prilazu rešavanju sirijske krize.

Šefovi diplomatija zemalja članica EU na svom sastanku u Viljnusu zaista su kolektivno izjavili da je neophodno pružiti «jak odgovor» na primenu hemijskog oružja od strane režima Bašara Asada, za sada, istina, još i nedokazanom. Ipak primećuju eksperti, ova deklaracija je bila izražena od strane šefa evropske diplomatije Ketrin Ešton u usmenoj formi. Pri tome, optuživši sirijsko rukovodstvo, učesnici sastanka su pozvali SAD da ipak sačekaju zaključke eksperata UN. I konačno sam ministarski sastanak u Viljnusu je imao neformalni karakter.

Zanimljive su i neke druge metamorfoze koje se dešavaju evropskim političarima poslednjih dana. Tako Angela Merkel koja je odbila da potpiše deklaraciju o mogućnosti napada na Siriju bez dozvole SB UN koju je Barak Obama predložio u okviru peterburškog samita G-20, u Viljnusu je «pristala» na svoj potpis ispod datog dokumenta. Tome je prethodilo potpisivanje date deklaracije – već psole odlaska Merkel iz Sankt-Peterburga i bez usaglašavanja sa njom – od strane predstavnika Velike Britanije, Francukse, Španije i Italije. A gospođa kancelar je otezala upravo zbog odsustva zajedničke odluke članova EU. Posle toga ona je optužila svoje kolege za egoizam i jednostrana dejstva. Istina, reči o njihovom vojnom učešću u mogućoj akciji SAD za sada se nema.

U međuvremenu, po saopštenjima medija, Fransoa Oland je naprotiv učinio korak u suprotnom pravcu. Izrazivši dan ranije spremnost da učestvuje u vojnoj operaciji u Siriji, on je u Sankt-Peterburgu izjavio da namerava da čeka zaključak eksperata UN. Pri tome predsednik nije čak obavestio o svojoj odluci sopstvenog ministra spoljnih poslova. Slična nepredvidiva i haotična dejstva evropskih političara ukazuju na to da su u njihovim zemljama nedoumica i protesti. Niz analitičara ističe da Vašington, po svemu sudeći, sateruje sada evropljane u ćošak, i oni svim silama pokušavaju da izbegnu učešće u mogućoj novoj vojnoj misiji. Tako smatra na primer i zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin.

- Od njih se ne može očekivati ništa drugo. Oni ne mogu da ratuju sami. Ali čak ni zajedno sa Amerikom evropljani nisu spremni da ratuju, zato što nemaju ni vojni potencijal, ni novac. Oni se takođe plaše da se nađu u istoj kampanji sa Amerikom, zato što nije jasno kakve će biti posledice. Lako je započeti rat, a završiti ga mnogo je teže.

Vojni ekpsert nemačkog Fonda za nauku i politiku Volfgang Rihter deli vojno i ilitičko rešavanje problema Sirije.

- Da li će biti reč o direktnom vojnom učešću ili ne, to je već drugo pitanje, rekao je ekspert u razgovoru za Glas Rusije. Tamo će sve zavisti od postojanja snaga i sredstava za dostizanje specijalnih ciljeva. Sa druge, strane, sada je pošlo za rukom da se dobije na vremenu, pošto su predsednik Obama i premijer Kameron rešili da uzmu u obzir mišljenje svojih parlamentaraca. Sačekajmo sada kakvu poziciju će zauzeti američki Kongres.

Na kraju o jednoj izjavi spoljnopolitičkog eksperta SDPG Rolfa Mutceniha koju je citirao nemački list Fokus. Neprimetna uloga Nemačke u rešavanju sirijskog pitanja je osveta istorije za to što je vladajuća koalicija oslabila tradicionalno jake veze sa Rusijom. Nemačka je uvek igrala ulogu glavnog posrednika u regulisanju svetskih konflikata, rekao je on. Sada tog nema.

Oleg Severgin,