Rasplinute konture Zemlje iks

Prošle nedelje, 6. oktobra, u Avganistan su stigli istovremeno ministar spoljnih poslova, potpredsednik vlade Gido Vestervele i ministar odbrane Tomas de Mezjer. Kako komentarišu nemački mediji, toliko važna delegacija bila je uzrokovana održavanjem u provicniji Kudnuz svečane ceremonije predaje vojne baze bundesvera avganistanskim vojnim strukturama.

Povlačenju svog kontigenta iz provincije Gur već je pristupila Litvanija. Tako proces povlačenja snaga koalicije iz Avganistana, planiran za 2014. godinu, stiče konkretne obrise.

Govoreći pred svojim potčinjenima, ministar odbrane Nemačke nije štedeo emocije. Kunduz znači za bundesver toliko koliko ne znači ni jedno drugo mesto. Ovde su ratovali i gradili, prolivali suze i tešili se, uništavali neprijatelja i ginuli na polju boja – citira Mezjerove reči nemački nedeljnih Špigel.

Ceremonija predaje baze u Kunduzu podudarila se sa nizom izjava i ekspertskih ocena na avganistansku temu. Kako je izjavila zamenik generalnog sekretara NATO-a Kolinda Grabar-Kitarović, ako talibani računaju da presede, prema njenim rečima, momenat kako bi se vratili na vlast, oni izdaju željeno za realno. U tome da povlačenje snaga koalicije iz Avganistana ne znači povratak talibana na vlast, slažu se učesnici dvodnevnog sastanka ruskih i zapadnih eksperata, održanog ovih dana u štabu alijanse.

Ipak, poslednjih dana sve veći broj analitičara dolazi do zaključka da situacija u Avganistanu ne postaje bolja. Pri tome oni smatraju da će u proces regulisanja avganistanske krize biti uključena Rusija. U okviru već pomenutog sastanka eksperata u Briselu zamenik generalnog sekretara NATO-a Aleksandar Veršbou izjavio je da se interesi Rusije i alijanse u pogledu Avganistana podudaraju. Kako smatraju neki eksperti, SAD u uslovima svojih unutrašnjih ekonomskih teškoća mogu da predlože takvim organizacijama kao OUKB i ŠOS saradnju, a možda i vođstvo u rešavanju avganistanskog problema. Sa tim se slaže i vojni ekspert, odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin.

- Rusija će nesumnjivo biti uključena zato što se to tiče njene bezbednosti. Ali treba shvatiti da će u taj proces biti uključena i Kina, čiji uticaj u Avganistanu danas jača. Zato i ODKB i ŠOS neizbežno će biti uključene u jačanje pograničnog režima sa Avganistanom, a to znači i jačanje svoje bezbednosti.

Nemački kolega Litovkina – pukovnik bundesvera u penziji, ekspert nemačkog Fonda za nauku i politiku Volfgang Rihter, govoreći o nerešenim zadacima u Avganistanu, skreće pažnju na još jedan aspekt vezan za budućnost ove zemlje.

- NATO je postavio sebi cilj da osigura stibilnost vojnim putem. A to je vezano za uvećanje brojnosti avganistanske armije i policije. Ali po meni važna je ne toliko brojnost, koliko lojalnost vojnih struktura legalnoj vlasti.

Prema rečima jednog od eksperata, vašingtonske političare sada brine zemlja Iks koja će ispuniti vakuum u Avganistanu posle odlaska Amerikanaca. Ne žuri li previše Bela kuća? Po svemu sudeći, prava zemlja Iks i dalje ostaje sam Avganistan.

Oleg Severgin,