Specijalni predstavnik Arapske lige: Detalji izvoza hemijskog oružja iz Sirije treba da se čuvaju u tajnosti

Međunarodni inspektori pretičući utvrđene rokove, pristupili su uništavanju hemijskog oružja u Siriji. Za sada se radi o malim partijama, pošto osnovni obimi treba da budu likvidirani u prvoj polovini 2014. godine. Ipak, istorijski po svom značaju proces uništavanja hemijskog oružja je započeo.

O tome kakve posledice to ima po region i o tome kakve teškoće se pojavljuju u radu inspektora u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije govorio je jedan od onih ljudi koji se obično drže u senci i ne vole da razgovaraju sa medijima. To je specijalni predstavnik Arapske lige za razoružanje i regionalnu bezbednost, jedan od vodećih arapskih eksperata za hemijsko oružje Vailj Asad.

Sa specijalnim predstavnikom Arapske lige razgovarala je Jelena Suponjina.

Mada su međunarodni inspektori i počeli da rade u Siriji pretičući grafik, rokovi su u celini vrlo sažeti, a situacija je tamo složena. Po Vama, da li je realno uništiti sirijsko hemijsko oružje u utvrđenim vremenskim okvirima?

- Situacija u Siriji je zaista vrlo promenjiva. Ipak uz spoj određenih faktora hemijsko oružje u Siriji može da se uništi u utvrđenom roku. Mada to će biti vrlo teško da se učini. Mnogo zavisi od toga da li će poći za rukom prekid vatre. Trebalo bi da inspektori imaju mogućnost dobro da ispune svoj zadatak, između ostalog da mogu bez prepreka da stingu do objekata i da sakupe hemijsko oružje.

Prema dogovoru već do 1. novembra u Siriji treba da budu uništeni svi kapaciteti proizvodnje hemijskog oružja. A to je takođe moguće?

- To je u svakom slučaju vrlo teško. Ali akcioni plan nije sveta knjiga, nije Koran, na kraju krajeva, ovde su moguća odstupanja od teksta. I ako grupa inspektora smatra da je moguće i pruži odgovarajuća objašnjenja, može da se uzme u obzir neophodnost izvesnog odstupanja od utvrđenih rokova.

Najvažnije je da je uništaanje hemijskog oružja u Siriji započelo. A kako bi ova procedura bila uspešna, treba tražiti prekid vatre u onim mestima gde se održavaju inspekcije. I još vrlo važan momenat – najbolje je hemijsko oružje ne prevoziti, već uništavati na licu mesta. Transport hemijskog oružja nosi veliki rizik i za ekologiju i za zdravlje i bezbednost ljudi.

Ipak, do danas se razmatra pitanje o tome da deo hemijskog oružja bude izvezen iz Sirije radi uništavanja već van granica ove države. Kako se prema tome odnosite?

- Teorijski treba uništiti ovo oružje ne samo u samoj Siriji, već neposredno na tom objektu gde je pronađeno. Tako se radilo, na primer, u SAD i Rusiji, gde su poslednjih godina bile uništene velike rezerve hemijskog oružja.

Uz to perspektiva odvoženja hemijskog oružja van granice Sirije izaziva pitanja sa pravne tačke gledišta. Između ostalog prva tačka Konvencije o zabrani hemijskog oružja govori o nedopustivosti njegove predaje bilo kome.

- Da, meni je poznato da je za Siriju sada u tom pogledu napravljen izuzetak. Ali mnogi stručnjaci za hemijsko oružje imaju velike sumnje povodom svrsishodnosti takvog koraka. Najvažniji zadatak danas je da se učini tako da procedura uništavanja hemijskog oružja u Siriji protekne što je moguće bezbednije i da ne bude naneta nikakva šteta ni ekologiji, ni ljudima. Reč je o bezbednosti regiona Bliskog Istoka decenijama unapred.

Važno pitanje takođe je bezbednost inspektora u Siriji. Jer sada niko ne može da garantuje da na tom mestu gde oni rade neće biti bojevih dejstava. Procedura uništavanja hemijskog oružja u Siriji vrlo je složena, pri tome ne samo sa naučno-tehnološke tačke gledišta, već i iz političkih razloga.

Da li Sirijci imaju svoju opremu za uništavanje hemijskog oružja?

- Mogućnosti Sirije u toj oblasti su ograničene. Uz to kratki rokovi operacije postavljaju još veće zahteve prema tehnologijama. U Siriji sada treba koristiti najsavremeniju opremu za uništavanje hemijskog oružja. Tako da međunarodni inspektori dovoze sa sobom i opremu. Čitava ova procedura još je i vrlo skupa.

Ako deo hemijskog oružja bude ipak izvezen iz Sirije u cilju daljeg uništavanja van granica zaraćene zemlje, onda kuda i preko teritorija kojih država.

- Prema mom dubokom uverenju, ako se potreba za tim ipak pojavi, ona ni u kom slučaju ne treba da bude poznata širokoj javnosti iz razloga bezbednosti. U Siriji se vode borbe. Ni u kom slučaju ne treba unapred objavljivati preko kojih zemalja i na koji način će se izvoziti hemijsko oružje iz Sirije. Ovi detalji treba da se čuvaju u tajnosti. Oni treba da se razmatraju samo među insepktorima i vladama država uključenih u proces.

Presednik Sirije Bašar Asad u jednom od nedavnih intervjua rekao je da je za uništavanje hemijskog oružja u Siriji potrebna suma od milijardu dolara. Mnogi smatraju da je to preterana suma. Kakvi su vaši podaci?

- Obim rezervi hemijskog oružja u Siriji procenjuje se otprilike na hiljadu tona, u krajnjoj liniji mi eksperti polazimo upravo od toga. Zato suma od milijardu dolara deluje preterano. Za uništavanje hemijskog oružja u Siriji treba mnogo manje para od milijarde dolara, ipak to neće biti mala suma. Ali ne radi se samo o novucu, već i o pitanjima bezbedosti.

Kakav stav po pitanju hemijskog oružja u Siriji zauzima Arapska liga?

- Liga pozdavlja ovaj proces. Mi se zalažemo za to da u regionu uopšte ne bude oružja za masovno uništenje, pri tome bilo kog – nuklearnog, hemijskog i biološkog. To se tiče kako svih arapskih dražva, tako i Izraela i Irana. Nadamo se da će hemijsko razoružanje Sirije biti deo širokog plana za spas čitavog Bliskog Istoka od oružja za masovno uništenje. To je vrlo opasno – ostavljati oružje za masovno uništenje u našem regionu.

Takva situacija, da podsetimo, nastala je za vreme usvajanja rezolucije SB UN br. 687 o Iraku 1991. godine. U njoj se govorilo o uništavanju rezervi oružja za masovno uništenje u Iraku, o odgovarajućim inspekcijama, ali takođe je bilo reči i o tome da to postane deo opšteg procesa za likvidaciju takvog oružja na čitavom Bliskom Istoku. U pogledu Iraka ova rezolucija je bila ispunjena potpuno, a ova tačka je ostala jedina neispunjena.

Koje države ovde izazivaju najveću zabrinutost?

- Nuklearno oružje poseduje Izrael. Prema raznim podacima, tamo ima od 60 do 200 nuklearnih bojevih glava. Izraelsko nuklearno oružje je pretnja čitavom regionu Bliskog Istoka. A razorna sila nuklearnog oružja je mnogo veća nego hemijskog.

Ili da uzmemo isto to hemijsko oružje – osim Sirije, ono postoji u još nekoliko arapskih zemalja, a takođe u Izraelu. Kako bi se preciziralo gde postoji i koliko, treba sprovesti inspekcije, a radi toga je potrebno da sve zemlje regiona postanu članovi Konvencije za zabranu hemijskog oružja.

Neki smatraju da od hemijskog razoružanja u Siriji najviše dobija Izrael jer za Siriju je to bilo oružje odvraćanja u slučaju konflikta sa Izraelom?

- Hemijsko oružje, kao i drugo oružje masovnog uništavanja, ne može da se smatra oružjem odvraćanja. Možda Izrael smatra da je na dobitku od toga. Ali u stvari korišćenje hemijskog oružja u međudržavnim konfliktima danas nije moguće. Svaka država koja se usudi da iskoristi takvo oružje odmah će biti kažnjena od strane međunarodne zajednice. Smatralo se da ono može da se koristi ako se pojavi opasnost po postojanje same države. Ali u stvari to će biti kraj one vlade koja upotrebi takvo oružje. Oružje za masovno uništavanje nema za zemlje regiona stratešku važnost, uzimajući u obzir koju ekološku i fizičku štetu može da nanese svom vlasniku.

Gospodine Asad, šta biste vi posavetovali sada međunarodnim inspektirima koji rade u Siriji?

- U Siriji sada rade ozbiljni profesionalci, koji dobro znaju svoj posao. Jedino što bih posavetovao je da ne podležu političkom pritisku. Takav pritisak se na inspektore vrši. I ovde je važno ne podleći i poštovati neutralnost, raditi svoj posao. U Siriji je već poginulo mnogo ljudi, a najvažnije je da u procesu uništavanja hemijskog oružja ova tragična situacija ne bude pogoršana.

Jelena Suponjina,