Igre oko škriljaca: pogled iz Moskve

Sredinom oktobra Evropski parlament je pooštrio propise u vezi sa eksploatacijom gasa iz škriljaca, sa kojim Poljska povezuje velike nade za obezbeđivanje svoje energetske bezbednosti. Varšava je ovim rešenjem veoma razočarana, ali sa partnerima iz „Višegradske grupe“ nema nameru da menja planove za eksploataciju škriljaca.

Akademika Anatolija Dmitrovskog, direktora Instituta problema nafte i gasa RAN, pitamo o čemu se tu zapravo radi:

- Velika je želja svih zemalja da imaju svoj gas, ovde nema ničeg za čuđenje, primetio je on. Jer, gas je bogatstvo koje omogućava da se ne troši novac na kupovinu energetskih resursa u inostranstvu, a u slučaju Poljske radi se o Rusiji ili Norveškoj. Ali, kada se radi o istrživanjima izvorišta, političari imaju jedno, a eksperti geolozi i ekolozi sasvim drugo mišljenje.

Tako je na kongresu „ Nova industrija“ u Varšavi profesor Stanislav Rihlicki, specijalista geolog rekao da bi se za ispitivanja i realne procene izvorišta valjalo izdvojiti više od 4 milijarde dolara. A potrebno je još i dosta vremena, kako bi se sve to ispitalo. Dakle mnogo novca, mnogo vremena.

Što se tiče rešenja Evropskog parlamenta da pooštri propise, to je već prilično nejasno, nastavlja akademik Dmitrievski. Jer, u gusto naseljenoj Evropi, pažljivo se odnose prema očuvanju životne sredine. Ipak, jasno je i poznato da je eksploatacija gasa iz škriljaca povezana sa mogućnošću da hemiklaije koje su za taj proces neophodne, greškom dospeju u one slojeve zemljišta gde se nalazi pitka voda. Tada bi šteta bila učinjena ne samo prirodi, već bi to bila i opasnost za ljude.

Razume se, političari i biznismeni žele da što brže dobiju dividende od eksploatacije slanaca u Poljskoj. No, kako je rekao profesor Rihlicki, za početak je neophodno investirati 4 milijarde dolara. A onda se javlja legitimno pitanje: da li će to onda uopšte biti rentabilno? I za koliko decenija će ova investicija opravdati sebe? Lično ne bih o tome spekulisao- rekao je u intervjuu za „Glas RUsije“ akademik Anatolij Dmitrevski, direktor Instituta problema nafte i gasa RAN.

Irina Čajko,