Игре око шкриљаца: поглед из Москве

Средином октобра Европски парламент је пооштрио прописе у вези са експлоатацијом гаса из шкриљаца, са којим Пољска повезује велике наде за обезбеђивање своје енергетске безбедности. Варшава је овим решењем веома разочарана, али са партнерима из „Вишеградске групе“ нема намеру да мења планове за експлоатацију шкриљаца.

Академика Анатолија Дмитровског, директора Института проблема нафте и гаса РАН, питамо о чему се ту заправо ради:

- Велика је жеља свих земаља да имају свој гас, овде нема ничег за чуђење, приметио је он. Јер, гас је богатство које омогућава да се не троши новац на куповину енергетских ресурса у иностранству, а у случају Пољске ради се о Русији или Норвешкој. Али, када се ради о истрживањима изворишта, политичари имају једно, а експерти геолози и еколози сасвим друго мишљење.

Тако је на конгресу „ Нова индустрија“ у Варшави професор Станислав Рихлицки, специјалиста геолог рекао да би се за испитивања и реалне процене изворишта ваљало издвојити више од 4 милијарде долара. А потребно је још и доста времена, како би се све то испитало. Дакле много новца, много времена.

Што се тиче решења Европског парламента да пооштри прописе, то је већ прилично нејасно, наставља академик Дмитриевски. Јер, у густо насељеној Европи, пажљиво се односе према очувању животне средине. Ипак, јасно је и познато да је експлоатација гаса из шкриљаца повезана са могућношћу да хемиклаије које су за тај процес неопходне, грешком доспеју у оне слојеве земљишта где се налази питка вода. Тада би штета била учињена не само природи, већ би то била и опасност за људе.

Разуме се, политичари и бизнисмени желе да што брже добију дивиденде од експлоатације сланаца у Пољској. Но, како је рекао професор Рихлицки, за почетак је неопходно инвестирати 4 милијарде долара. А онда се јавља легитимно питање: да ли ће то онда уопште бити рентабилно? И за колико деценија ће ова инвестиција оправдати себе? Лично не бих о томе спекулисао- рекао је у интервјуу за „Глас РУсије“ академик Анатолиј Дмитревски, директор Института проблема нафте и гаса РАН.

Ирина Чајко,