Blistave bajke Josifa Ostrovskog

U Centralnom domu umetnika u Moskvi u toku je izložba, na kojoj je predstavljeno više od 30 radova Josifa Ostrovskog. Josif Ostrovski (1935-1993) je umetnik, čije je stvralaštvo godinama bilo poznatije u Evropi i Americi, nego u domovini. Njegovi radovi izlagani su u Njujorku i Londonu, Cirihu i Antverpenu, okiju u Tel Avivu, ali tek poslednjih godina dobijaju zasluženo priznanje u Rusiji i Ukrajini.

Josif Ostrovski se rodio 1935. godine u Odesi. Počeo je da crta vrlo rano i već sa 15 godina upisao se na slikarski odsek Umetničke akademije u Odesi. Bez obzira na to što su profesori isticali njegovu izrazitu originalnost, umetnikovi rani radovi su bili prilično tradicionalni za umetnost socijalističkog realizma: portreti radnika i milicionera, dečije teme, seoski i gradski pejzaži. U to vreme Ostrovski je mnogo radio, eksperimentisao, pokušavao da nađe svoj stil, stvori jedinstveni umetnički jezik.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka u njegovom stvaralaštvu je došlo do preloma. Umetnik se okrenuo jevrejskim temama. Svet zanatlija, mudraca, svega onoga što ga je okruživalo u detinjstvu, oličen je u impresivnom Jevrejskom ciklusu, koji čini nekoliko stotina slika, od kojih su neke pedstavljene na izložbi. Kurator izložbe, istoričarka umetnosti Ljubov Agafonova rekla je za Glas Rusije:

- Josif Ostrovski je umetnik, čiji počeci proističu iz umetnosti moderne, i radova Aleksandra Gauša, istankutog umetnika Teofila Fraermana, koji je imao sreće da izlaže zajedno Anrijem Matisom. Istovremeno u njegovom stvaralaštvu se mogu videti svojevrsne replike Severne renesanse, koju su toliko voleli u toploj Odesi. Sasvim je primereno reći, da se u njegovim ranim radovima oseća uticaj holandskog slikarstva XVI veka.

Upoznajući se sa radovima „Jevrejskog ciklusa“ gledalac vidi čitavu galeriju koloritinih likova, mudraca, zanatlija, muzičara, naslikanih ironično i dirljivo. Svaka slika predstavlja mali svet, koji umetnik ispunjava idealnim bićima. Svaki junak kao da dolazi iz nekakvog uslovnog prostora, lišenog svakodnevne realnosti. A taj prostor je neobično pokretno ogledalo najdelikatnijih nijansi autorovog emocionalnog stanja. Jezik, kojim umetnik komunicira sa posmatračem, uslovan je i simboličan, ali pri tome intuitivno razumljiv.

Josif Ostrovski je govorio:

- Ponekad pomislim, da ne sužavam možda krug svojih gledalaca onim čime se bavim.....jevrejski folklor, na čijoj osnovi gradim svoju mitologiju. Ipak sam zaključio da postoje večne teme, koje su razumljive, koje sve podjednako dotuču. Jezik slikarstva je internacionalan, kao i jezik osećanja. I zato, što dublje zalaziš u dušu, u misli svog naroda, tvoje stvaralaštvo postaje sve bliže svim ostalim narodima.

Krajem osamdesetih godina umetnik se teško razboleo. Poslednje godine života Josif Ostrovski je proveo u Izraelu, gde je bio prinuđen da ode, nadajući se da će mu izraelski lekari pomoći da pobedi bolest. Umetnost mu je bila podrška u najtežim danima. Nije se razdvajao od boja, sve do trenutka smrti, trudeći se da svetu pokloni što više svojih predivnih svetlih bajki.

Armen Apresjan,