Borba za „Ajsberg“

Ledena dvorana „Ajsberg“ ima svoju budućnost i nakon Olimpijade u Sočiju. Borbu za ovu dvoranu su već otpočeli i biciklisti i klizači. Sada je dvorana u potpunosti opremljena i spremna da ugosti zimske sportove, ali uskoro ona može prepravljena u biciklističku stazu.

Arhitekte su „Ajsberg“ zamislile kao ogromni ledeni blok. Zadatak je bio uspešno ispunjen, jer, čak i leti u pozadini palmi i toplog Crnog mora, arena izgleda kao prava zimska- hladna i jedinstvena dvorana. A unutra, ona deluje prilično obično, kao gotovo bilo koji drugi prostor, gde se inače održavaju takmičenja u klizanju. Ali, to je samo tako na prvi pogled, kaže arhitekta, glavni inženjer ledene dvorane „Ajsberg“ Aleksandar Ugarov. Jer, tokom sočinske Olimpijade, na ledu ove dvorane biće održavana takmičenja ne samo u umetničkom klizanju, već i u šort treku. Graditelji su morali da smisle kako da omoguće da se oba vida sporta mogu održavati gotovo istovremeno, odnosno u istom danu. U pomoć su prišle savremene tehnologije- pa se u dvorani sada nalazi jedinstvena aparatura za hlađenje, govori Aleksandar Ugarov:

- Tokom jednog dana se održavaju 2 vida takmičenja. Za umetničko klizanje, neophodno je da temperatura leda bude 3,5 spepena u minusu, po skali Celzijusa, dok je za šort trek potrebna niža temperatura, 6,5 stepeni u minusu. Pa je oprema za hlađenje nameštena tako da ćemo zavisno od potrebe led „grejati“ ili „hladiti“, bez promene kvaliteta samog leda.

Inicijalno se pretpostavljalo da će ovaj objekat biti „montažni“ i da će biti premešten nakon Olipmijade u drugi deo Rusije. Međutim, sada se razmatra mogućnost da on ostane kao takav u Sočiju i da se u njemu napravi zatvorena biciklistička staza ili dvorana za bilo koje druge vidove sporta.

Sada „Ajsberg“ prima do 12 hiljada gledalaca. Kako bi se dvorana prepravila i u njoj izgradila biciklistička staza, biće neophodno demontirati tribine i smanjiti broj mesta do 8000. Ali, u svakom slučaju, kome god da pripadne ovaj objekat nakon Olimpijade, on će ostati upisan u svetsku sportsku istoriju.

Anastasija Perškina,