Ljubav i ravnodušnost u ruskoj provinciji

Irkutsko akademsko dramsko pozorište predstavlja u Moskvi predstavu prema pripoveci Valentina Rasputina "Poslednji rok". Ona će biti izvedena 2. novembra u Ambasadi Nemačke u RF.

Valentin Rasputin je jednom nazvao pripovetku "Poslednji rok" glavnim svojim delom. Prvi put je bilo izdato 1970. i od tada je doživelo više izdanja, ne samo u Rusiji, već i u Češkoj, Rumuniji, Italiji. U čemu je tajna neprolazne popularnosti ove priče?

Siže Poslednjeg roka je prilično jednostavan. Živi u selu 80-godišnja starica Ana. Jedino o čemu sanja pred smrt je da vidi svoju decu koja su se razišla po čitavoj Rusiji. I deca se sakupljaju na samrtnom odru majke i ispostavlja se da ne samo da su postali tuđi, već ih ni sopstvena majka više ne zanima previše. Oni čak ne shvataju da okupivši se zajedno nehotice joj poklanjaju isti taj „poslednji rok“: majčina radost je tako jaka zato što je konačno videla svoju decu, da ona nikako ne može da umre. Priča se završava očekivano tužno. Deca se se razišla, a majka odmah posle njihovod odlaska umire. Poslednji rok je bio kratak.

Slične situacije izazvane složenim porodičnim odnosima nisu retkost u realnom životu, ali o tome se obično ne govori glasno. Odnosi generacija se češće razmatraju u drugoj ravni – suprotstavljanja pogleda na svet, jer pisati i postavljati predstave o tome očigledno je zanimljivije nego pisati o ravnodušnosti, nestanku normalnih porodičnih odnosa, ljubavi i tolerancije.

Valentinu Rasputinu je pošlo za rukom da pretvori, činilo bi se neznačajan fragment iz života sibirske provincije gde parobrod dolazi jednom u tri dana u priču punu dramatike o životu i smrti, o ljubavi i ravnodušnosti, o duhovnosti i jednom od najviših osećanja – zahvalnosti. Napisana pre više od 40 godina, ona ostaje aktualna i u drugoj deceniji 21. veka. Kako govori sam pisac, to je skoro istorija njegove porodice, glavnu junakinju je osmislio prema svojoj baki.

Postavka Irkutskog pozorišta je već dobila visoku ocenu kritike i publike. Dešavanja na sceni ne dozvoljavaju publici da ostane u ulozi distancioniranog svedoka i posmatrača tuđih sudbina, očarava i navodi da se uživi u okolnosti priče, zajedno sa junacima da se preživi svaki trenutak.

To je najbolja postavka moje proze od svih koje sam video, istakao je Valentin Rasputin. Ova postavka prevazilazi autorsku zamisao, ona je ispala lepša, zanimljivija, značajnija.

U Moskvu Irkutsko pozorište dolazi na kratko. Posle predtave u ruskoj prestonici, glumci odlaze na turneju po Evropi: od 4. do 17. novembra predstavu Poslednji rok će videti u osam gradova Nemačke, od Belina do Bremena, kao i u Antverpenu i Pragu.

Armen Apresjan,