Pjotr Skuljski: poljska publika je stojeći aplaudirala Ansamblu «Aleksandrov»

Nastup Ansambla «Aleksandrov» u Poljskoj odražava istinski odnos Poljaka prema Rusima. Evo, već 10 godina ove koncerte organizuje Pjotr Skuljski, direktor poljske agencije EAR i 10 godina su koncertne sale prepune. Ruski umetnici 3. novembra počinju još jedno gostovanje u zemlji na Visli. Održaće 13 koncerata, svaki će biti u novom gradu.

Prvi put u svojstvu informacionog partnera koncerata nastupa „Glas Rusije“.

Pjotr Skuljski se seća:

- S Ansamblom «Aleksandrov» vezan sam 10 godina. Prva dva koncerta smo organizovali u martu 2004. godine, u oktobru smo započeli turu gostovanja od 28 koncerata. Kroz salu za gledaoce su se razlegali aplauzi iako priprema gostovanja nije bila lak zadatak. Tada me niko nije mazio po glavi, sa svih strana su se pojavljivali administrativni problemi.

Nakon što je prošlo ovoliko godina mogu da kažem da nas oni koji su ranije bili protiv koncerata aleksandrovaca sad podržavaju. 2004. godine ruska kultura u Poljskoj nikog nije zanimala. Niko je nije popularizovao, nije govorio o njoj. Međutim, odnos se sa vremenom menjao. Publika je od samog početka toplo primila ansambl «Aleksandrov», tapšala mu je stojeći. Njegovi koncerti imaju ogroman uticaj na to kako Poljaci doživljavaju Rusiju i Ruse. Nadam se da smo kao organizatori nastupa ansambla u Poljskoj tome i mi doprineli.

Pjotr Skuljski je ubeđen da su ovi koncerti najveći logistički događaj u kulturnom životu Poljske. Svakog dana u autobuse i kamione treba smestiti oko 130 umetnika i 30 ljudi iz tehničkog personala s muzičkim instrumentima, odelima i opremom, prevesti ih iz jednog grada u drugi, uskladiti zajednički rad poljskih tehničkih timova koji održavaju koncertne dvorane i ruske tehničke podrške, obezbediti smeštaj, transport, uoči gostovanja treba organizovati prodaju karata i reklamu. I treba biti spreman na sva moguća iznenađenja za vreme gostovanja. Naravno, po priznalju Skuljskog,

- Ruska tehnička grupa skoro da ne spava, nema vremena ni za šta.

Poljska maršruta gostovanja se menja svake godine, kao i repertoar, ali je prijem uvek topao. Direktor Skuljski ističe:

- Posle prvih koncerata nismo znali da li će sledeći nastupi biti prihvaćeni isto tako toplo kao i prvi, da li će biti istih ovacija, punih sala. Međutim, sale su bile prepune, publika reaguje s entuzijazmom, karte se prodaju kao alva.

Svaki put se maršruta gostovanja u Poljskoj razlikuje od prethodnih, poklonicima hora treba dati malu pauzu. U velikim gradovima možemo da nastupamo svake godine, a u malim – ne možemo, zato se trudimo da dođemo tamo gde još nismo nastupali, zahvaljujući čemu se auditorijum sve vreme povećava.

10 godina stabilne saradnje poljske agencije EAR, njenog direktora i vojnih umetnika udarili su temelj čvrstom prijateljstvu. Pjotr Skuljski često dolazi u Rusiju, veoma dobro je poznaje i odlično govori ruski.

- Nisam se sprijateljio samo sa svim članovima Ansambla „Aleksandrov“, već može se reći, sa svom ruskom vojskom. Često me pozivaju u Rusiju na vojne praznike i važne koncerte.

Ovi kontakti pomažu Pjotru Skuljskom da se u ličnim razgovorima s Rusima bori protiv stereotipa o poljskoj rusofobiji i da stvara pozitivniju sliku o Poljacima i Poljskoj:

- Ja sam tako neki dežurni Poljak na vojnim praznicima. Ako se na licima Rusa kad me vide pojavljuje nezadovoljna grimasa moji ruski prijatelji im govore – to je stvarno jako dobar Poljak.

Ma kako čudno bilo, u druženju s Rusima Pjotru Skuljskom pomaže nimalo jednostavna istorija rusko-poljskih odnosa:

- Istina je da mi istorija veoma pomaže. Brat mog pradede, Leopold Skuljski, bio je poljski premijer u prvom polugodištu 1919. godine, a 1920-21.g. je bio na čelu poljskog MIP. Pomalo nacionalista, pomalo socijalista, podneo je ostavku u znak protesta zbog primene oružja protiv radnika u štrajku. Za vreme Drugog svetskog rata uhapsio ga je NKVD na teritoriji sadašnje Belorusije i on je netragom nestao.

Pričam o tome mojim ruskim prijateljima dokazujući da su sudbinu mnogih Poljaka odredili složeni poljsko-ruski odnosi, ali to ne treba da baca senku na današnje odnose. Hajde da ostavimo istoriju istoričarima. Istorija i današnjica se nalaze u različtim ravnima. Ne mogu da gledam na saradnju s Rusima kroz prizmu sudbine rođaka koji je živeo pre 100 godina! Jedna je stvar znati istoriju, a stvaranje savremenih, racionalnih i pozitivnih odnosa s Rusijom je sasvim druga stvar.

Rusija je sad jak i bogat sused Poljske. I samo s takvim susedom se može biti na dobitku.

Zofja Bombčinska-Jelonek,