Predsednik Litvanije se bori protiv raskrinkavanja

Posle više od 20 godina od raspada SSSR, Litvanija, Estonija i Letonija koje teško preživljavaju ekonomsku krizu, iz godine u godinu vode informacioni rat protiv Rusije, hraneći biračko telo negativnim raspoložnjem radi imitacije političkog života.

Predsednik Litvanije Dalja Gribauskajte optužila je Rusiju za pokšaj da osujeti samit EU i da diskredituje Litvaniju kao jednog od glavnih inicijatora programa Istočno partnerstvo, prema kojem u EU u svojstvu asociranog člana treba da bude uključena Ukrajina. Samit treba da osujeti, tvrdi Gribauskajte, traženje kompromitujućih materijala o litvanskim političarima u arhivima SSSR. Nju je zabrinulo objavljivanje dokumenta koji potvrđuje da je otac Gribauskajte radio za NKVD (sovjetsko ministarstvo unutrašnjih poslova 1934-46). Ne zna se kako ova informacija može da osujeti samit. Ipak postoji mišljenje da bojazni Gribauskajte nisu neosnovane. Njena sopstvena prošlost može da odigra sa njom zlu šalu, smatra glavni urednik nedeljnika Litvanski kurij Anatolij Ivanov.

- Bivši prvi rukovodilac Departmana državne bezbednosti Litvanije, potpisnik akta o nezavisnosti, bivši poslanik parlamenta Zigmas Vajšvila, prilično zaslužan čovek pred državom, istakao je pretpostavku da je naš predsednik mogla sa sarađuje sa specijalnim službama Sovjetskog Saveza. Odatle i njen neviđen skok u karijeri u svojetsko vreme, njen nejasan stav u vreme sticanja nezavisnosti.

Politička pozadina u Litvaniji je dovedena do apsurda. Dok Gribauskajte traži na sve strane ruske špijune, izjavljujući o neviđenom pritisku, nju samu faktički nazivaju agentom Kremlja. Prema rečima istog tog Zigmasa Vajšvilija, sve što radi Gribauskajte, to je služenje interesima Rusije. U tom slučaju njen rat protiv Gasproma, čije cene gasa ne odgovaraju Litvaniji, i ograničavanje emitovanja ruske televizije treba ocenjivati kao akte proruske politike.

Međutim sa Rusijom Litvaniju, kao i njene susede, Letoniju i Estoniju, vezuje mnogo više nego što se prave njihovi rukovodioci. Nije bog zna kakav izvoz vezan za Rusiju, odatle dolazi gas i opet malobrojni turisti. Ipak u odsustvu bilo kakvih dostignuća igranje na kartu mržnje ostaje mal te ne jedina politička moneta koja se pušta u opticaj kako se bliže izbori. Dajemo reč Anatoliju Ivanovu.

- Sezonska kriza u zemljama Baltika vezana je sa potrebom da se odvuče pažnja ljudi od nasušnih problema i prebaci na neke spoljne fobije. U datom slučaju se igra na omiljenu kartu litvanskih vlasti – rusofobska karta, nepogrešiva, ona pomaže da se naelektrišu birači, posebno ako se ovaj problem posmatra u kontekstu predsedničkih izbora koji predstoje u maju 2014. godine.

U međuvremenu društvo je naelektrisano, ljudi, po rečima stanovnika Litvanije, postali su agresivniji i netrpeljivi jedni prema drugima. Prema rečima Anatolija Ivanova, sitiče se utisak da je benzin razliven. Ostalo je da se prinese šibica. pravo nezadoovljstvo ljudi je zbog teške krize.

Posebni rezultati nisu postignuti. Šta više, emigraciju čak patriote nazivaju izlaksom i porede sa većim užasom nego što je sovjetska deportacija. Možemo da putujemo automobilom sat i po po Litvaniji i da uopšte ne vidimo ljude. Pusta država sa svim posledicama: odsustvo industrije, uništena poljoprivreda i vrlo nizak standard. To su izvori sve agresije.

Ksenija Fokina,