Špijunski skandali stigli do Australije

Indonezijski hakeri svete se Australiji zbog prisluškivanja koje specijalne službe ove zemlje vode u Azijskom regionu. Prestanite da špijunirate Indoneziju! – takav poziv se pojavio na provaljenim sajtovima otprilike dve stotine manjih australijskih kompanija. Odgovornost za napad ne preuzela na sebe internet grupacija Anonimus Indonezija.

Prema saopštenjima australijskih medija, pozivajući se na dokumenta koja je predao Edvard Snouden, Uprava za radiotehničku odbranu Australije bavila se elektronskom špijunažom u čitavom nizu država Azije, koristeći infrastrukturu ambasada. Presretanje telefonskih poziva, radiosignala i interneta vršeno je u okviru operacije Stejtrum, u kojoj učestvuje 5 zemalja, pod rukovodstvom SAD. Ministarstva inostranih poslova Indonezije, Kine, Tajlanda i Malezije uložila su protest. Zvanična Kanbera ćuti. Nezavisni eksperti ističu da preciznih podataka o delovanju australijskih specijalnih službi za saa nema, ali korišćenje diplomatskih misija u obaeštajne svrhe uobičajena je praksa. Govori vojni ekspert Mihail Hodarjonok:

- Ulgavnom sve ambasade i veliki deo saradnika ambasada sistematski se koriste u obaveštajne svrhe. To je sveojevrsna norma, i tome se ne treba čuditi. Australija je uporište evropske civilizacije u Azijskom regionu. Moguće da su specijalne službe ove zemlje bile uključene u izvlačenje informacija u korist SAD i u sopstvene svrhe.

Slične pretenzije na račun SAD stiću iz raznih krajeva planete. Krajem oktobra analitičar izraelske obaveštajne službe Ronen Solomon u intervjuu za lokalni list izjavio je da su SAD postavljale uređaje za sakupljanje obaveđtajnih podataka u svojim ambasadama po čitavom svetu. Otprilike u isto vreme u nemačkom Špiglu je izašao članak u kojem se tvrdilo da je ambasada SAD u Berlinu bukvalno nafilovana špijunskom opremom.

Raskrinkavanja Snoudena su učinila poznatim javnost ono za šta su političari najverovatnije znali, ali su odabrali da delikatno ćute. O uzrocima špijunomanije koja je zahvatila svet govori direktor Centra za geopolitičku ekspertizu Valerij Korovin.

- To je reakcija na raskrinkavanja, koja su izvela na površinu neprijatne činjenice, možda i pozante političkim liderima mnogih zemalja, čije otkrivanje oni nisu želeli. Čak one države čiji lideri su znali da ih prisluškuju i prate, turdile su se da ne objavljuju ove informacije. Zato što je iz njih sledilo da oni nisu suvereni subjekti.

Sada su političari dužni da reaguju bar kako bi sačuvali obraz u očima svojih birača. Prema anketiranjima preko 70% Nemaca smatra da Vašington treba u najmanju ruku da se izvini za to što su američke specijalne službe verovatno prisluškivale telefon Angele Merkel. Eksperti su uvereni da za neko vreme interesovanje javnosti za skandale oko prisluškivanja će utihnuti, i špijunska tema će nestati.

Vlad Grinkevič,