Zašto je Beograd izostavljen sa spiska prisluškivanih ?

Prema tekstu britanskog Independenta Amerikanci špijuniraju Evropu iz 18 svojih ambasada. Da li je Beograd namerno izostavljen sa te liste ?

Prema pisanju britanskog Independenta špijunske baze američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) i CIA nalaze se u Ambasadama Sjedinjenih Američkih Država u Atini, Bakuu, Budimpešti, Frankfurtu, Ženevi, Kijevu, Madridu, Milanu, Moskvi, Parizu, Pragu, Prištini, Rimu, Sarajevu, Tbilisiju, Tirani, Beču i Zagrebu.

Prema pisanju tog lista, koji se poziva na podatke Edvarda Snoudena, posebna zajednička jedinica CIA i NSA prikuplja telekomunikacijske podatke iz špijunskih baza koje su instalirane na krovovima američkih ambasada u ovim gradovima, a prikupljeni podaci se šalju u relejnu stanicu u bazi britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u Krajtonu, a potom se prebacuju u zajednički centar CIA i NSA u američkom Marilendu, gde se dalje na analizu i korišćenje ustupaju američkim obaveštajnim agencijama.

Zanimljivo je da je iz pomenutog spiska izostavljen Beograd, iako srbski stručnjaci iz oblasti bezbednosti tvrde da je nedavno u glavni grad Srbije iz susedne Bugarske vraćen regionalni centar američke CIA. Vašington je u Sofiju iz Beograda preselio deo špijunske opreme nakon skandala sa Džonom Nejborom, šef CIA-e za Balkan, koji je uhapšen 2002.godine od strane tadašnjih jugoslovenskih vojno-bezbednosnih organa u trenutku kada mu je u jednom motelu u blizini Beograda vojne tajne prodavao tadašnji načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić.

Sredinom ove godine je Američka ambasada preseljena u novi kompleks zgrada u elitnom beogradskom naselju Dedinje, sagrađenom na mestu nekadašnje zgrade Maršalata – centralne administrativne zgrade jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. U novom zdanju američke ambasade, tvrde upućeni, od početka je bio predviđen smeštaj i za regionalni centar CIA za Balkan. Kompleks ambasade se prostire na više od 40.000 kvadratnih metara i sastoji se od sedam zgrada u kojima je pored ostalog instalirana i najmodernija špijunska oprema.

Stručnjaci iz oblasti bezbednosti kažu da su tu danas smešteni uređaji za praćenje i snimanje svih elektronskih i satelitskih signala u Srbiji, a poklon neprocenljive vrednosti je Amerikancima podario nekadašnji ministar odbrane, i potonji predsednik Srbije Boris Tadić, davši saglasnost da američki obaveštajci od ulaska na ovu, nekada vojnu teritoriju Vojske Srbije, mogu nesmetano da prisluškuju gotovo sve telefonske linije u Srbiji, jer se u zemlji ispod nekadašnjeg Maršalata nalazi veliko podzemno čvorište telefonskih kablova i vojnih veza. Ne treba ni sumnjati da su Amerikanci do sada verovatno na te već postojeće sisteme veza instalirali svoje uređaje, i da već uveliko prisluškuju i snimaju gotovo svakoga u zemlji, od predsednika Srbije pa do običnog građanina.

Kao još jedan centar prisluškivanja u Srbiji, stručnjaci navode američku vojnu bazu Bondstil kod Uroševca na Kosovu, u koju je Pentagon u martu ove godine poslao 525. borbeno – obaveštajnu brigadu za specijalne operacije, poznatu pod nazivom „Munjevita”, specijalno obučenu za prikupljanje obaveštajnih podataka i elektronsko ratovanje.

I pored ovoliko činjenica, prosto je neverovatno da se u Beogradu temi prisluškivanja i špijuniranja u proteklih 15-tak godina nije pridavala veća pažnja, a to je ipak objašnjivo time što su prethodne vlasti u Srbiji uglavnom radile pod neposrednim američkim uticajem, kada nije baš bilo uputno pokretati ovu temu pred njihovim prekookeanskim pokroviteljima, uz pomoć čijih su para Đinđić i lideri tadašnjeg DOS-a srušili Miloševića.

Naprotiv, moto prethodnih vadajućih garnitura u Srbiji bio je da u skladu sa proevropskim kretanjima u državi sve mora da bude transparentno i otvoreno, pa čak i kada su u pitanju stvari od nacionalnog interesa, tako da su odmah po padu Miloševića srpske obaveštajne službe rascepkane i desetkovane, kako se previše ne bi bavile obaveštajnim, a posebno kontraobaveštajnim delatnostima. Nekadašnji zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Zoran Mijatović je svojevremeno objavio knjigu na temu špijuniranja u kojoj je napisao da je 2001.godine njega, njegove kolege i pojedine minstre u tadašnjoj Đinđićevoj vladi prisluškivala američka ambasada u Beogradu, ali da u Srbiji na objavljivanje ovih činjenica niko živi nije odreagovao, očigledno smatrajući da je sasvim normalno da Amerikaci prisluškuju najviše državne funkcionere.

Premijer Srbije Ivica Dačić je izjavio u četvrtak na Međunarodnoj ministarskoj konferenciji o medijima kako ga ne iznenađuje pisanje Independenta da se u Zagrebu i Prištini kriju američke špijunske baze, ali i da ne zna da li je i sam bio meta prisluškivanja. Niko mu od prisutnih novinara međutim nije postavio pitanje nije li čudno zašto na britanskom spisku, iz navodno Snoudenovih izvora, nema Beograda, a ni Sofije,i da nije prvi put da se preko pojedinih medija plasiraju nepoptune informacije, kako bi se nešto zataškalo, i sa pravih mesta skrenula pažnja na ona sporedna.

Igor Gojković,