Srbskoj deci prikazali ruske pravoslavne crtane filmove

Putovodilja i Neugasiva svetlost – tako se nazivaju ruski pravoslavni crtani filmovi koje su mogla da vide mnoga srbska deca. Prvo na festivalu animiranog filma u Banja-Luci, zatim u dečijem kulturnom centru sprskog odeljenja Fonda Jedinstva pravoslavnih naroda na bazi škole Sveti Sava u Beogradu.

Oba crtana filma su posvećena Tihvinskoj i Iverskoj ikoni Majke Božje. Oni su snimljeni u Sankt-Peterburškom studiju baltička televizija. Za izvršnog producenta studija Irinu Astepenkovu vrlo je važno bilo iksustvo susreta sa srbskim dečacima i devojčicama.

- Interesovanje dece za naše crtane filmove je ogromno. Treba reći da to nije bila jednostavno projekcija, već i razgovor o moralim vrednostima. A u sali tog dana je bio njihov nastavnik bogoslov. Učenici su dizali ruke, iznosili svoje utiske. Svako od njih je hteo da iznese svoje mišljenje o viđenom. Nekome od njih se dopao lik Bogorodice, nekome likovi koji liče na junake iz svakodnevnog života. Deca su čak ulovila zanimljiv umetnički postupak, upotrebljen u jednom od crtanih: labud je uzleteo, bez obzira na polomljeno krilo. Ja kao pedagog po obrazovanju mogu da kažem da su sva pitanja i razmišljanja karakterišu svako dete ponaosob. Ono zatim stasava u interesantnu ličnost i dalje će prenositi svoj pogled na svet.

Projekcija u Banja-Luci je protekla prilično interesantno. Prvog dana su došli samo odrasli, pošto nije bio dobro odabran termin: deca su bila u vrtićima i školama. Drugog dana je bila dečija projekcija. Deca su bila dirnuta do suza, govorila su da nikada neće dirati ikone. A film je vrlo dirljiv, čak na projekciji za odrasle muškarci i žene su brisali suze.

Posle projekcije za učenike škola su bile održane radionice.

- Pridržavala sam se takvog stava da ne idemo samo nešto da prikažemo, već nečemu da naučimo. Smatram da svako treba da ume nešto da radi sopstvenim rukama. I kao radionicu smislila sam da deca naprave trodimenzionalnu božićnu čestitku. Tačnije, na taj način sam postavila osnovu za njihov dalji stvaralački razvoj. Učionica je jedva primila sve zainteresovane, a tamo je bilo 30 ljudi raznog uzrasta, između ostalog bili su i pedagozi. Posle je došao direktor škole i veoma se obradovao što se deca trude da ispune sva naša uputstva, što vešto rade makazama, ukrašavaju jelku. Svi su bili vrlo zadovoljni i hvalili se jedni drugima kako je kod koga ispala rukotvorina. Takvu radionicu smo održali i u Banja-Luci. I tamo su svi bili zadovoljni.

Koje zaključke biste mogli da izvedete iz vaše posete Balkanu?

- Shvatila sam da su naše ruske tradicije rada sa decom vrlo tražene u Srbiji. Posle projekcije obraćali su nam se sa molbom da priredimo ovakve projekcije za sve razrede, postavljali pitanje nemamo li još crtanih. Nama je to, pošteno da priznam, bilo posebno prijatno. Pedagozi su nas molili da šaljemo Internetom materijale. Nataliji Kocev, rukovodilac srbskog odeljenja Fonda Jedinstva pravoslavnih naroda, obećali smo da ćemo nadalje nastaviti ovakve projekte. Već smo dobili ideju da nađemo u Peterburgu partnera za školu Svetog Save, kako dečaci i devojčice mogli da se druže u školama, razredima, a možda da uspostave i lične kontakte. Biće odlično ako naša deca budu mogla da odu u Beograd. A to je grad sa bogatim kulturnim tradicijama, tamo ima šta da se pokaže. I nama bi bilo drago da primimo srpsku decu u Peterburgu i da im pokažemo sve što ima Severna prestonica Rusije.

U svakom slučaju, kako je rekla Irina Astapenkova, njena misija na Balkanu da podrži kulturnu saradnju na visokom nivou, uspela je. U studiju glasa Rusije bio je Grigorij Sokolov.