Balkanolog, istoričar Ilija Gorjačev izručen Moskvi

Ruski državljanin Ilija Gorjačev izručen je Rusiji. Istražni komitet Rusije se zahtevom obratio Srbiji i tražio izručenje Ilije, da bi se Ilija do okončanja postupka po zahtevu Rusije nalazio 8 meseci u srbskom zatvoru.

Ilija se dovodi u vezi sa četiri ubistva, a po iskazu čoveka u zatvoru koji je osuđen na doživotnu robiju. Ilija se takođe dovodi u vezu sa ekstremističkom grupom "BORN". Međutim, Istražni komitet Rusije se oglasio saopštenjem te nije potvrdio sve optužnice koje se Iliji stavljaju na teret. Advokatski tim odbrane Gorjačeva u Moskvi je nekoliko puta naglašavao da se radi o političkoj stvari i da je Ilija "kolateralna šteta", a advokatski tim odbrane Gorjačeva u Beogradu je nekoliko puta isticao da uslovi za njegovo izručenje nisu ispunjeni.  

Ilija Gorjačev, istoričar, balkanolog, koji je za rad o položaju SPC u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941-44. godine dobio povelju od Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Aleksija Drugog je takođe radio kao novinar i dopisnik za nekoliko medijskih kuća kako u Rusiji, tako i u Srbiji. Boravio je na Kosovu pet puta i intervjuisao osobe u dijapazonu od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Jeremića pa do Edite Tahiri, kao i što je izveštavao i o položaju Srba na Kosovu, kao i Srbima u Republici Srbskoj.

Jelena Guskova, doktor istorijskih nauka, redovni član Ruske akademije nauka, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Senata Republike Srpske, kao i rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, je bila Ilijin mentor koji joj se molbom obratio da mu bude mentor pri izradi diplomskog rada koji ni o čemu drugom ne želi da zna osim o Srbiji, kaže Guskova:

- I ponovo je u zanosu govorio o naučnom radu. Predložila sam mu novu temu za disertaciju, Ilja je prihvatio ideju kao plodotvornu, posebno jer je može razrađivati samo čovek koji živi u Srbiji. A Ilja je odlično poznavao zemlju, ljude, običaje. Sa zanosom je čitao srpske istoričare, radio sa istorijskim dokumentima,znao jezik. Mogu da kađem da je Ilja napisao mnogo članaka u novinama, časopisima, elektronskim medijima: o Makedoniji, generalu Mladiću, Kosovu, ratu 1999. Uvek sam se radovala kada bih videla ta izdanja. I bila sam uverena da će se Ilja sigurno vratiti naučnom i publicističkom radu. Malo znam o Iljinim prijateljima u Srbiji, i o njegovom shvatanju tamošnje situacije. A, s druge strane, da bi se znalo i analiziralo, potrebno je biti stručnjak. A  Ilja se tek školovao.  Srbija i Rusija imaju i istorijski i trenutno  mnogo toga zajedničkog,  i naš put u budućnost je zajednički, u to sam ubeđena.  Različitosti se više iskazuju u zavisnosti od političkih elita koje dolaze na vlast, i od toga da li oni znaju za neophodnost  našeg zajedničkog delovanja. Danas, kako mi se čini, u Moskvi postoji shvatanje važnosti podrške Srbiji, a u Beogradu Moskvu uglavnom  koriste za određene političke ciljeve, čime su doista napravili izbor  «mi smo sa Rusijom» . Eto, kada se ne uspe sa Evropskom Unijom, kada NATO traži potpuno potčinjavanje, kada konačno ode Kosovo i postavi se pitanje otcepljenja Vojvodine i južnih krajeva, tada se pogledi srbskih političara ponovo okreću ka Rusiji.

Ilija Gorjačev je 2002. godine osnovao organizaciju "Ruski obraz" koja je štampala  časopise, dovodila u Rusiju srpske muzičke grupe. Zapamtili smo ih i po akcijama za podršku Srbije, na primer osujećivanjem moskovske projekcije filma Anđeline Džoli "U zemlji krvi i meda", kada je u znak protesta protiv antisrbskog usmerenja filma bio postavljen plakat „Ubijeni Srbi? Ne, nismo čuli“.

Bez obzira na saopštenja o hapšenju i izručenju Gorjačeva, u medijima na Balkanu se o njemu vodila većinom medijska kampanja, iako se o njegovom slučaju znalo vrlo malo informacija.