Strasti oko ruskih helikoptera

SAD ipak kupuju od Rusije 63 helikoptera Mi-17 za oružane snage Avganistana. Ovo je novinarima saopštila zvanični predstavnik ministarstva odbrane SAD Morin Šuman. Koju onda partiju ruskih helikoptera Mi-17 za avganistansku armiju američki kongresmeni ne daju Pengagonu da kupi? I koliki će po brojnosti na kraju krajeva biti park helikoptera u aviganistanskom ratnom vazduhoplovstvu?

Ako, naravno, Pentagonu pođe za rukom da ubedi kongresmene u neophodnost kupovine za avganistansku armiju još 30 ruskih helikoptera Mi-17, kao što je to bilo i planirano za budžetsku 2013. godinu, onda će park helikoptera avganistanskog ratnog vazduhoplovstva sadržati najmanje 63 ove letelice. Ali sva nevolja je u tome što u referatu specijalnog inspektora za rekonstrukciju Avganistana, objavljenom pre tri meseca, ukazuje se da takav posao sa ruskom firmom Rosoboroneksport u vrednosti od 550 miliona dolara nije svrsishodan. I objašnjava se to tome što avganistansko ratno vazduhoplovstvo navodno nema dovoljno personala za servisiranje velke količine vojne tehnike. Odmah se postavlja pitanje: nije valjda da oni američki vojni stručnjaci koji insistiraju na kupovini tih 30 Mi-17 nisu znali za mogućnosti avganistanskog personala?

Najverovatnije ove strasti povodom ruskih helikoptera treba razmatrati u kontekstu aktualnog odnosa SAD prema Rusiji. Ali ne bi smetalo da se razmisli ni o Avganistanu. U datom slučaju o njegovoj armiji koju SAD već više od 10 godina stvaraju i nikako ne mogu da učine zaista brobeno sposobnom. I glavni uzrok je deficit borbene avijacije.

To potvrđuje i bivši zamenik MUP-a Avganistana general Abdul Hadi Haled:

- Našoj armiji krajnje su potrebni helikopteri. Za prebacivanje odreda, za evakuaciju ličnog sastava, za čuvanje granica i komunikacija, uključujući puteve snabdevanja. Protivnik se primetno aktivizirao. Napada na sve strane. Armija, policija i civili snose gubitke. Broj poginulih i ranjenih naglo se uvećao. I to sve uoči zime, uoči predstojeće 2014. godine: strane trupe odlaze, odgovornost za osiguranje bezbednosti pada na nas, predstoje predsednički izbori i izbori za opštinske saveze u provincijama. U takvoj sitauciji nedovoljna isporuka helikoptera ozbiljno že se odraziti na borbenu sposobnost naših vojnih struktura i imaće za posledicu pogoršanje opšte situacije u zemlji – pojaviće se novi izazovi, nove opasnosti, što će dovesti do velikih gubitaka. Kakav je zaključak? Ili da se realizuju svi sklopljeni dogovori o helikopterima, ili da se hitno traži alternativa. Za našu armiju helikopteri su krajnje neophodni.

Helikoper Mi-17 je prilično dobro poznat avganistanskim pilotima još na osnovu prethodnog modela – Mi-8. On je posebno dobar upravo u takvim klimatskim uslovima kao što su u Avganistanu. Sa druge strane, vrlo je jednostavan u servisiranju, lako ga osvajaju tehničari i uz sve to vrlo je pouzdan. Ne govore uzalud da je nezahtevan kao kamila i nepogrešiv kao Kalašnjikov.

Ali SAD očigledno ne odgovara da Avganistan dobije svoju pravu armiju. Koja bi imala ne samo dobre specijalce, već i savremenu pešadiju, savremenu artiljeriju, i savremenu avijaciju.

Avganistanska armija u aktualnom obliku može da vrši samo policijske funkcije i isključivo unutar zemlje. Upravo takva avganistanska armija i odgovara SAD, kako Avganistan ne bi, ne daj bože, ušao u konflikt sa Pakistanom.

Petar Gončarov,