Lovorike dobio «Lavr»

Nosilac glavne nagrade Nacionalne književne nagrade «Velika knjiga» je postao Evgenij Vodolaskin, autor romana «Lavr». Svečana ceremonija uručivanja nagrade je održana u Moskvi 8. put.

Pobedu autora ove knjige su mnogi proricali unapred – i književnici, i obični čitaoci. Mišljenja su se, po pravilu, poklapala: «Lavr» je pojava u savremenoj književnosti! Autoritativni naučnik-filolog, stručnjak za drevnu rusku književnost Evgenij Vodolaskin napisao je roman, čija se radnja odvija u XV veku, ali se on doživljava apsolutno savremeno. Glavni heroj stasa od dečka-siročeta sve do iskusnog vrača, zatim monaha-askete, jurodivog, te, najzad, pravednika, priznatog od strane crkve. On se moli za voljenu ženu, koja je poginula njegovom krivicom,kao rezultat se moli za čitav narod. Hteo sam da ispričam o čoveku, sposobnom na žrtvu, - kaže autor. Ne neku veliku jednokratnu žrtvu, za koju je dovoljan minut zanosa, već svakodnevni život-žrtvu. Hteo sam da suprotstavim kultu uspeha, koji vlada u savremenom društvu, nešto drugo...».U intervjuu «Glasu Rusije» Evgenij Vodolaskin je ispričao o heroju svog romana:

- Heroj spada u desetine takvih ljudi, koji su postojali u Drevnoj Rusiji. Jednog prototipa nema. To je heroj drevnoruskih životopisa, drevnoruskog folklora, letopisa, hronografa. Svi su se oni spojili u mom Lavru i postali njegovi književni preci.

Upoznavanje s «Lavrom» je poput doticanja stene. Inače, slična osećanja nastaju i pri čitanju dokumentarnog romana «Gumiljov, sin Gumiljova», koji je dobio drugo mesto u konkursu «Velika knjiga». Književni kritičar, a pored toga i istoričar, Sergej Beljakov je napisao biografski roman o istaknutom naučniku – etnografu Lavu Gumiljovu. On je bio sin čuvenih ruskih pesnika Ane Ahmatove i Nikolaja Gumiljova. Život mu je bio dugačak, ali težak, on se više puta podvrgavao represalijama, dospevao u staljinske logore. Knjiga Beljakova je idealna varijanta biografije, u njoj je prisutna neophodna ravnoteža između opisa naučne delatnosti i okolnosti ličnog života Lava Gumiljova. Čita se knjiga lako bez obzira na to, što u njoj nema fantazija. «Realni život je zanimljiviji od svih fantazija», - rekao je Sergej Beljakov u intervjuu «Glasu Rusije».

- Inače, ne umem da izmišljam, nisam književnik. Moj je zadatak da tražim zaboravljene činjenice, obnavljam veze između uzroka i posledica, kao što arheolog otkopava zid ili kulu, skrivene pod peskom vremena. Istina, samo istina! Ona je zanimljivija od svih fantazija.

Ove godine je za nagradu «Velika knjiga» stiglo više od 300 dela. U šort-listu je dospelo 11. Hoće li ove knjige čitati? To je aktuelno pitanje… «Ljudi su postali manje da čitaju, - konstatuje u intervjuu «Glasu Rusije» Sergej Beljakov, - međutim, siguran sam da je to privremena pojava. Pregledanje fejsbuka nikada neće zameniti dobru knjigu!»

- Radim u književnom časopisu «Ural» u mom rodnom gradu Ekaterinburg. Dobijemo stotine rukopisa svaki mesec. Verovatno je potreba za književnim stvaralaštem i čitanjem deo ljudske prirode. Dakle, književnost besmrtna!

Treću nagradu «Velike knjige» je dobio autobiografski roman «Lopov, špijun i ubica» pisca Jurija Bujda.

Rita Bolotska,