Pavel Korin: «Rusija koja odlazi»…

Ogromno platno, dugačko 9,5 metara i visoko 5 metara, na kojem ništa nije naslikano. To je nenaslikani «Rekviem» - glavna zagonetka, koju je ostavio potomcima istaknuti slikar sovjetske epohe Pavel Korin. Danas je to platno centralni eksponat izložbe, otvorene u čuvenoj moskovskoj Tretjakovskoj galeriji. Izložba je posvećena istorijatu priprema za stvaranje legendarnog platna, čiji je drugi naziv - «Rusija koja odlazi».

Sve do sada nisu jasni razlozi, zašto ta grandiozna istorijska slika nije bila stvorena, kaže u intervjuu Glasu Rusije kurator izložbe Natalija Aleksandrova:

- Nikada nećemo moći da odgovorimo na to pitanje. Glavno je da istaknemo objektivne činioce. Oni svedoče da je sve do same smrti Pavel Korin radio na platnu: grundirao ga je, gradio posebne konstrukcije radi potpore. On je radio kao restaurator, a nije počeo da radi kao slikar.

Život i stvaralaštvo Pavla Korina su prožeti zagonetkama i paradoksima. On potiče iz porodice potomstvenih ikonopisaca. Od 16 godina je on živopisao crkve zajedno s poznatim slikarom Mihailom Nesterovim – učiteljem i prijateljem. On je dobitnik Staljinske nagrade za stvaranje mozaika za stanicu «Komsomoljьskя» - jednu od najlepših u Moskovskom metrou, Lenjinske nagrade za portrete istaknutih delatnika sovjetske kulture. Stvaralaštvo Pavla Korina umnogome je odredilo lik sovjetske umetnosti, ali je njegovo životno delo ostalo skriveno od gledalaca. Ideja slike Rekvijem je povezana s tragičnim događajima u istoriji zemlje i Ruske pravoslavne crkve. 1925. godine Pavel Korin je postao svedok svenarodnog opraštanja od patrijarha Tihona. Komunističke vlasti su u to vreme vodile besomučnu borbu protiv Pravoslavne crkve: uništavale hramove, podvrgavali represalijama sveštenike. Potresen činjenicom da se mnogi vernici nisu bojali da se otvoreno oproste od prvojerarha, Pavel Korin je zamislio da naslika ogromno platno s realnim učesnicima istorijskog događaja. «Ideja sižeja je: crkva izlazi na svoju poslednju paradu», - kazao je sam umetnik. Razume se, Korin je morao da radi na platnu u tajnostih. Umetnik je naslikao 29 portreta za buduće platno, nekoliko varijanata kompozicije, enterijere Uspenske saborne crkve Moskovskog Kremlja, ali nije počeo rad na platnu.

Međutim, upravo pripremna etapa za nenaslikano platno je postala pravi umetnički projekat. Sve je to predstavljeno na izložbi u Tretjkovskoj galeriji. Portreti mitropolita, arhiepiskopa, igumena, monaha su tragični simboli tog doba. Ciklus ima dva naziva: «Rekvijem» i «Rusija koja odlazi», podseća Natalija Aleksandrova:

- Pavel Korin je nazvao ciklus – «Rekviem». Drugi naziv je smislio pisac Maksim Gorki, čime je spasio autora i njegovu ideju.

Petogodišnji rad na pripremi izložbe, prema rečima Natalije Aleksandrove, svedoči: glavni cilj umetnika je bila želja da ovekoveči sećanje na ljude, čiji je život postao uzor moralnog i duhovnog opredelenja. Stručaci su potpuno uvereni u umetničku vrednost projekta Pavla Korina: «Rekvijem» - nije samo laboratorija umetnika, ovaj ciklus je umnogome odredio novacije i prodore u sovjetskoj likovnoj umetnosti 1960-ih godina.

Karina Ivaško,