ODKB učvršćuje svoje južne granice

Zemlje Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti će isporučiti graničarima Tadžikistana naoružanje, vojnu i specijalnu tehniku. To je saopštenje stiglo iz Dušanbea, gde su se sastali generalni sekretar ODKB i predsednik Tadžikistana. Nikolaj Bordjuža i Emomali Rahmon su razmotrili situaciju na tadžikistanskim granicama posle povlaćenja zapadnih snaga iz Avganistana krajem 2014. godine.

Situacija na tadžikistansko-avganistanskoj granici zabrinjava većinu eksperata. Oni ističu tamo znatno povećanje narkotrafika. To je povezano sa stalnim rastom proizvodnje heroina u Avganistanu poslednjih godina. Tom problemu se dodaju i novi izazovi, koje su obuhvatili Bordjuža i Rahmon. Pred mikrofonom je šef odelenja Srednje i Centralne Azije Instituta zemalja ZND Andrej Grozin.

- Različite radikalne grupacije, među njima i džihadistički, pokušavaju da nađu za sebe novu primenu poput onoga, što se dešava u Siriji. Tadžikistanska strana nije spremna da parira takav izazov. Nije reč o broju tadžikistanskih graničara, već o manjku ozbiljne materijalne baze, kao i dovoljne pripreme. Zato je ruska strana svesna da je neophodno u kratkom roku uložiti ozbiljne resurse u tadžikistanske specijalne resore. Ne možemo da se distanciramo od problema, koji stižu iz Avganistana na tadžikistansku teritoriju.

Ti su problemi islamski radikalizam, terorizmam i narkotrafik, - uz njihovo zaoštravanje se oni neće ograničiti teritorijom Tadžikistana. Oni će se sve jače ispoljavati u drugim zemljama Centralne Azije, a zatim se širiti i na teritoriji Rusije.

U Dušanbeu uveravaju da će ih savladati svojim snagama, međutim, pri ostvarivanju pesimističkog scenarija u Avganistanu može da se postavi pitanje povratka ruskih graničara, smatra šef odelenja Centralne Azije instituta strateških istraživanja Dmitrij Aleksandrov.

- Samo u tom slučaju će Tadžikistan pristati da obnovi pregovore o prisustvu naših graničara. Sve dok se nije desilo ništa neobično, mislim da će tadžikistansko rukovodstvo imati isti stav kao i danas: rusko vojno prisustvo je pre svega 201. vojna baza; oni ne prihvataju vojnu pomoć radi čuvanja granica, kao ni pomoć saveznika.

Za sada se ne planira uvođenje snaga ODKB u Avganistan u slučaju oštrog pogoršavanja situacije posle 2014 godine. Međutim, organizacija ima «varijante reagovanja». Komentar Andreja Grozina.

- Pre svega se sigurno mislilo na čisto tehnička rešenja. Pojačanje bornih grupa podrške graničara, pre svega 201. baze, tehničko opskrbljivanje i tadžikistanskih, i ruskih vojnih lica na tadžikistanskoj i kirziskoj teritoriji, pojačavanje vojno-vazdušnih snaga – i na kirgiskoj bazi u Manasu, i, verovatno, na teritoriji tadžikistanskih aerodroma, neke operacije specijalaca koje se mogu odvijati na avganistanskoj teritoriji bez uvoda kontingenta i širokog mešanja u unutaravganistansku situaciju.

Svakako, posle povlaćenja zapadnih snaga iz Avganistana situacija se neće odmah pogoršati, - prognozira Dmitij Aleksandrov.

- Ne treba očekivati da će se horde ekstremista odmah posle smanjivanja zapadne koalicije naći na tadžikistanskoj granici. Međutim, potrebno se pripremiti za negativne scenarije.

U vezi sa time ODKB, ključnu ulogu u kojoj igra Rusija, unapred teži da učvrsti južne granice Zajednice. U svetlu tih napora logično je razmatrati i pregovore šefa Organizacije s tadžikistanskim liderom.

Boris Pavliščev,