ОДКБ учвршћује своје јужне границе

Земље Организације Уговора о колективној безбедности ће испоручити граничарима Таџикистана наоружање, војну и специјалну технику. То је саопштење стигло из Душанбеа, где су се састали генерални секретар ОДКБ и председник Таџикистана. Николај Бордјужа и Емомали Рахмон су размотрили ситуацију на таџикистанским границама после повлаћења западних снага из Авганистана крајем 2014. године.

Ситуација на таџикистанско-авганистанској граници забрињава већину експерата. Они истичу тамо знатно повећање наркотрафика. То је повезано са сталним растом производње хероина у Авганистану последњих година. Том проблему се додају и нови изазови, које су обухватили Бордјужа и Рахмон. Пред микрофоном је шеф оделења Средње и Централне Азије Института земаља ЗНД Андреј Грозин.

- Различите радикалне групације, међу њима и џихадистички, покушавају да нађу за себе нову примену попут онога, што се дешава у Сирији. Таџикистанска страна није спремна да парира такав изазов. Није реч о броју таџикистанских граничара, већ о мањку озбиљне материјалне базе, као и довољне припреме. Зато је руска страна свесна да је неопходно у кратком року уложити озбиљне ресурсе у таџикистанске специјалне ресоре. Не можемо да се дистанцирамо од проблема, који стижу из Авганистана на таџикистанску територију.

Ти су проблеми исламски радикализам, тероризмам и наркотрафик, - уз њихово заоштравање се они неће ограничити територијом Таџикистана. Они ће се све јаче испољавати у другим земљама Централне Азије, а затим се ширити и на територији Русије.

У Душанбеу уверавају да ће их савладати својим снагама, међутим, при остваривању песимистичког сценарија у Авганистану може да се постави питање повратка руских граничара, сматра шеф оделења Централне Азије института стратешких истраживања Дмитриј Александров.

- Само у том случају ће Таџикистан пристати да обнови преговоре о присуству наших граничара. Све док се није десило ништа необично, мислим да ће таџикистанско руководство имати исти став као и данас: руско војно присуство је пре свега 201. војна база; они не прихватају војну помоћ ради чувања граница, као ни помоћ савезника.

За сада се не планира увођење снага ОДКБ у Авганистан у случају оштрог погоршавања ситуације после 2014 године. Међутим, организација има «варијанте реаговања». Коментар Андреја Грозина.

- Пре свега се сигурно мислило на чисто техничка решења. Појачање борних група подршке граничара, пре свега 201. базе, техничко опскрбљивање и таџикистанских, и руских војних лица на таџикистанској и кирзиској територији, појачавање војно-ваздушних снага – и на киргиској бази у Манасу, и, вероватно, на територији таџикистанских аеродрома, неке операције специјалаца које се могу одвијати на авганистанској територији без увода контингента и широког мешања у унутаравганистанску ситуацију.

Свакако, после повлаћења западних снага из Авганистана ситуација се неће одмах погоршати, - прогнозира Дмитиј Александров.

- Не треба очекивати да ће се хорде екстремиста одмах после смањивања западне коалиције наћи на таџикистанској граници. Међутим, потребно се припремити за негативне сценарије.

У вези са тиме ОДКБ, кључну улогу у којој игра Русија, унапред тежи да учврсти јужне границе Заједнице. У светлу тих напора логично је разматрати и преговоре шефа Организације с таџикистанским лидером.

Борис Павлишчев,