Ukratko o Olimpijadi

1. Brzinski oklopni prsluk

Bobslej često nazivaju zimskom Formulom-1 zbog toga, što su trkačka kola i specijalne saonice za ovaj sport slični, kao i zbog rekordnih brzina. Doduše, ako su bolidi načičkani preciznom tehnikom, bobovi su maksimalno jednostavni. Za 100 godina postojanja bobsleja promenio se samo spoljašnji izgled bobova. Ranije su to bile povezane međusobno saonice, danas su to kapsule od stakloplastike, aluminijuma, a čak kevlara, materijala, koji se koristi za proizvodnju oklopnih prsluka. Inače je mehanična oprema ista. U rukama pilota su dva gvozdena prstena, vezana užetom za prednje oštrice boba. Oni su pokretni, ali mogu da se pomere za najviše 8 santimetara na svaku stranu. Jedan nepromišljen pokret ruku, greška za jedan-dva milimetra, te bob gubi brzinu. Zato je teško upravljati saonicama teškim oko 630 kilograma, koje se kreću sa brzinom 140 kilometara na sat – to je praktično juvelirska veština.

2. Tragom prvobitnih ljudi

Nekoliko kilometara od Sočija se nalazi pravo mesto hodočašća svih obožavalaca istorije –Ahtirska pećina, gde su naučnici našli mesto boravka ljudi – Neandertalaca, Kromanjonaca. Ovo jedinstveno mesto otkrio je francuski naučnik i osnovač speleologije Eduard Martel početkom 20.veka. 1930-h godina iskopinama su počeli da se bave ruski naučnici. Rad je bio težak. Debljina sloja na nekim mestima je bila 5 metara – prvi tragovi su nastali pre 300 hiljada godina, poslednji spadaju u rani Srednji vek. U vreme iskopina nađen je toliki broj predmeta, koji bi bio dovoljan za nekoliko sala arheološkog muzeja. Tokom izvesnog vremena je pećina bila zatvorena za posetioce, danas je može da poseti svako, ko to želi. Radi udobnosti posetilaca napravljene su stepenice sa ogradama. Blizu ulaza u pećinu se nalazi vidikovac, odakle se može uživati u divnom pogledu na reku Mzimta.

3. Olimpijska vatra je dočekala Božić na Volgi.

Za pravoslavni Božić, 7. januara, vatra je stigla u Nižnji Novgorod, stari ruski grad, koji su pre 200 godina nazivali «džepom Rusije» - mesni sajam je okupljao trgovce iz čitavog sveta. Čuveni Nižegorodski sajam radi sve do sada, on je postao obavezno mesto posete olimpijske štafete. Posle tradicionalnog sajamskog veselja sa pesmama i igrama, buktinja se na brodu kretala Volgom. Zatim je posetila još jednu znamenitost - Nižegorodski Kremlj, sagrađen početkom 16. veka, skoro u isto vreme, kada je sagrađen Moskovski kremlj, gradio ga je isti arhitekta. Početkom 16. veka u Nižnji Novgorod je stigao italijanski neimar Pjetro Frančesko, koji je tada radio kod oca Ivana Groznog Vasilija Trećeg, te je rukovodio izgradnjom nekih kula Moskovskog Kremlja. Upravo on je sagradio u Nižnjem Novgorodu veći deo zidanih kula, koje sačinjavaju ansambl tvrđave. Vatra se kretala duž kremaljskih zidina, zatim se našla na centralnom trgu, koji nosi ime ruskih nacionalnih heroja Kozme Minina i Dmitrija Požarskog. 9. januara su simbol Olimpijade dočekali u glavnom gradu Mordovije Saransku. 110 nosilaca buktinje su nosili vatru ulicama grada, nekoliko puta predajući vatru skijašima i biciklistima. 10. januara je vatra stigla na centralnu železničku stanicu grada Penze. Veći deo štafete se vatra vozila zapregom tri konja, u saonicama, ukrašenim olimpijskom simbolima. Jedna od najzanimljivijih znamenitosti na putu vatre bio je Muzej jedne slike, koji je zauzeo treće mesto na spisku jedinstvenih svetskih muzeja prema verziji časopisa Forbes 2011. godine. Iz Penze je olimpijski simbol krenuo dalje na zapad, u Centralnu Rusiju.