Ukrajinska kriza može da izvede odnose Rusije i EU iz ćorsokaka

Bez obzira na posebno čvrsto reagovanje, mnoge zemlje EU, izgleda, sa olakšanjem su saznale da Ukrajina odbija da potpiše sporazum o asocijaciji s EU. O tome je u ekskluzivnom intervjuu «Glasu Rusije» govorila Nadežda Arbatova, doktor političkih nauka, šef odelenja evropskih političkih istraživanja Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa (IMEMO RAN).

Nadežda Arbatova, jedna od vodećih ruskih eksperata za EU, ističe da je za mnoge u Evropi postalo neočekivano odbijanje predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da potpiše sporazum s Briselom par dana pre zakazanog roka. Međutim, sve u svemu, ova odluka Kijeva je u interesu mnogih država EU.

- Mnogima je u EU laknulo – zemljama, koje imaju posebne odnose s Rusijom, koje su bile svesne da EU na može da prihvati to breme. Tek je počeo izlazak iz krize, te su mnogi shvatili da će to pokvariti odnose sa Rusijom. Biznis je, svakako, zainteresovan za aktivne veze s Rusijom, te je kurs Janukoviča na zbližavanju s EU mogao da vodi poslvnim gubicima.

Prema mišljenju eksperta, današnja politička situacija i u Evropi, i u Ukrajini protivreči zastarelim fobijama, kojima su podlegle mnoge evropske zemlje. Glavna od njih je opasnost od nastanka nove imperije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

- EU je posle raspada SSSR-a imala fiksnu ideju da se ni u kom slučaju ne sme dopustiti nastanak nove imperije na prostoru ZND. Dezintegracione tendencije su garancija da ona nikada neće nastati. To je fobija, fantomski bolovi hladnog rata. Politika Zapada u celini, i politika širenja NATO-a na Istok, kao i politika širenja EU bile su kontraproduktivne – u tom smislu, što su se gradile na podeli Rusije i drugih postsovjetskih država, umesto da uvlače Rusiju u zajedničke projekte.

Ta politika je nastala ne danas, već 1990-ih godina, koje mnogi smatraju «zlatnim vekom» u odnosima Rusije i EU, - ističe Arbatova. 2000-ih godina ona se transformisala u «politiku susedstva», jedan deo koje je postalo «Istočno partnerstvo». Kako podseća ekspert, rusko reagovanje na taj projekat je bilo uzdržano. Ipak ga je Rusija prihvatila kao neki izazov: ustvari, za Moskvu je nastao problem gubitka statusa beneficiranog partnera svojih najbližih suseda. Međutim, važno je nešto drugo, - kaže Nadežda Arbatova.

- Čini mi se, da je Rusija bila pozvana u Istočno partnerstvo od početka, ne bi nastale nikakve kolizije. Međutim, Rusija ima osećaj da je izoluju. To je, prema mom mišlenju, ogromna greška tih strategija širenja EU.

Prema mišljenju Nadežde Arbatove, izlazak iz takve situacije je ozbiljno preuređenje Istočnog partnerstva, uključivanje u njega Rusije i razvoj multilateralne saradnje u zajedničkim projektima.

Andrej Iljašenko,