Rusiji predlažu da plati za pogrome u Ukrajini

Izgleda da ove nedelje u EU i SAD započinje period hitnih pregovora za spas nove vlasti u Kijevu. Poslednje vesti sa fronta finansijskog spasavanja Ukrajine: EU već otvoreno predlaže Rusiji da finansira „evropski remont“ Ukrajine. U principu, o tome se već govorka i u Vašingtonu. Zato što i Evropa i SAD dobro shvataju da je sada nemoguće sakupiti novac za Ukrajinu, a uslovi kreditiranja MMF zemlju će uništiti konačno: njoj će biti osiguran socijalni bunt i raskol.

Ministar inostranih poslova Nemčake Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da EU i Rusija treba da ostave po strani pitanje političke orijentacije Ukrajine i da zajedno koordiniraju pružanje finansijske pomoći Kijevu. U principu, Rusija se upravo time (pomoći Ukrajini) bavila pre prevrata. I čak je rešila da joj izdvoji kredit od 15 milijardi dolara. Prva tranša od 3 milijarde je bila realizovana. Ali zatim su transakcije morale da budu zamrznute.

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je već odgovorio na pitanja o perspektivama podrške Ukrajini. On je rekao da dogovori Rusije i Ukrajine, između ostalog o popusti na gas imaju određene rokove i kako bi se produžili treba razgovarati sa ukrajinskim kompanijama i zakonitom vladom. A takve u Ukrajini nema.

Ruski premijer, između ostalog, sam pravnik po profesiji, stavio je do znanja: samo tvrdnje o tome da je vlast u Kijevu zakonita, ništa ne znači sa pravne tačke gledišta.

- Neki naši strani partneri, zapadni partneri, smatraju drugačije, oni smatraju da su to legitimni organi. Ali ja ne znam koji Ustav su oni čitali i koje zakone. Meni se čini da je to nekakvo izmenjeno stanje svesti, kada se legitimnim naziva ono što je u suštini rezultat oružane pobude.

Moskva, rekao je Medvedev, spremna je da doprinese stabilizaciji stanja u Ukrajini, ali radi toga treba da zna sa kim treba da vodi poslove.

- Naravno, mi smo spremni da razmatramo sa našim ukrajinskim partnerima sve teme, glavno je da shvatimo sa kim razmatramo. Zato što, ako se smatraju vladom ljudi koji u crnim maksama sa automatima Kalašnjikova šetaju po Kijevu, sa takvom radom će nam najverovatnije biti teško da radimo. Ako se tamo pojavi normalna savremena vlast, zasnovana na zakonima i Ustavu Ukrajine, naravno, mi ćemo biti spremni na to da takvu vrstu odnosa obnovimo.

U principu, to liči na prilaz zajmovima za Ukrajinu samog MMF. Direktor fonda Kristin Lagard je ovih dana izjavila: kako bi se razmatrali krediti, treba znati sagovornika. A nikakve zakonite vlasti i predsednika u Ukrajini nema.

Šta više, na problem zajmova nadovezuju se i čisto unutrašnji, evropski problemi. Brisel će morati da objasni biračima zašto on treba da finansira Ukrajinu koja nije članica EU, kada već ima na izdržavanju Grčku i druge zemlje. Moraće takođe da objasni zašto treba finansirati revoluciju na Dnjepru sa liderima poput vođe Desnog sektora Dmitrija Jaroša. U jednom od intervjua on je izjavio da „birokartski briselski monstrum“ vodi „antihrišćansku politiku, nivelisanje nacionalnog identiteta, razaranje tradicionalne porodice (Jaroš je vatreni homofob). A SAD igraju ulogu svetskog žandara; NATO se svuda meša“.

Uveravanja EU i SAD o spremnosti da same, bez MMF, pruže Kijevu traženih 35 milijardi samo su politička retorika, rekao je za Glas Rusije zamenik direktroa Centra za ukrainistiku i belorusistiku Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov Bogdan Bespaljko. Ako Ukrajini i daju novac, onda mnogo puta manju sumu od obećane, uveren je on. I uslovi će biti sasvim fatalni, podseća Bogdan Bespaljko.

- Neki uslovi predviđaju, na primer, povećanje starosne granice za odlazak u penziju, zabranu odlaska u prevremenu penziju, smanjenje subvencija za saobraćaj na 50% i slično. Reč je o radikalnim socijalnim reformama, koje će izazvati socijalno nezadovoljstvo.

Svi razgovori o neophodnosti zajedničke pomoći sa Rusijom, ulaganju Rusije u zajedničku kasu u najmanju ruku su čudni, smatra Bogdan Bespaljko. Ako su već doveli na vlast one koje su doveli, zato da se ne pozabave o njihovom daljem finansiranju?

U najboljem slučaju EU i SAD mogu da izdvoje u skorije vreme Kijevu novac na finansiranje predsedničkih izbora u maju. MMF može da da kratkoročni zajam – u roku do 6 meseci – najviše na milijardu, milijardu i po dolara. Do formiranj avlade i izbora novog predsednika, tčanije do maja, Kijev ne treba ni da misli o otvaranju dovoljnih kreditnih linija na Zapadu.

Andrej Fedjašin,