Raketa DF -26 C i njeno mesto u sistemu naoružanja kineske vojske

Početkom marta štampa je potvrdila razvijanje potpuno nove kineske balističke rakete srednjeg dometa DF -26 C . Ovaj korak znatno utiče na bilans snaga u azijsko-pacifičkom regionu.

Raketni sistem sa dometom preko 3500 km očigledno je dopuna, a ne zamena postojeće klase raketa DF -21, koje se i danas razvijaju. Prema dometu, nova raketa približno odgovara starom raketnom sistemu na tečno gorivo DF -3 sa dometom 3300 km. Rakete DF -3 različitih modifikacija, nekada su činile osnovu kineskih strateških nuklearnih snaga. Tek nedavno, zadnje rakete DF -3 povučene su iz naoružanja. Zamena su bile rakete DF -21 – mobilne, na čvrsto gorivo, veće preciznosti, ali znatno manjeg dometa, ispod 1700-1800 km.

Domet DF -21 ne omogućava gađanje važnih američkih baza u regionu, uključujući Guam. Korišćenje za tu svrhu malobrojnih kineskih interkontinentalnih balističkih raketa nije baš opravdano. Sistem naoružanja Narodnooslobodilačke armije Kine zahtevao je balističke rakete dometa 3500-4000 km i dometa 5000-5500 km.

Mete ovih raketnih sistema mogli su biti vojni objekti i strateški ciljevi na pacifičkim ostrvima, na celom prostoru Indije, a prilikom razmeštanja ovih raketa u zapadnim delovima zemlje – i pojedine zemlje Bliskog istoka. Za razliku od interkontinentalnih balističkih raketa, ovi jeftiniji raketni sistemi mogu nositi nuklearne i obične bojeve glave, i veoma je fleksibilan vojni instrument.

Da li je moguće stvaranje na bazi nove balističke rakete srednjeg dometa DF -26 C protivbrodske balističke rakete? Može biti da zadatak neće biti jednostavan. Protivbrodska balistička raketa tokom većeg dela leta koristi inercijalni sistema navođenja. Ovaj sistem vodi raketu prema meti, čiji su koordinati poznati u trenutku lansiranja. U zadnjoj fazi leta, kod rakete se aktivira aktivan radarski sistem navođenja, koji ima ograničeni domet. Ukoliko tokom leta rakete, meta napusti zonu vidljivosti sistema navođenja, raketa neće pogoditi cilj.

Što je veća udaljenost, duže je i vreme leta i samim time više je šansi, da će brod-meta, koji ima brzinu preko 60 km/č napustiti opasnu zonu. Praćenje cilja tokom celog postupka pripreme rakete za lansiranje i njenog leta je dosta teško. Osim toga, sigurno otkrivanje i praćenje neprijateljske udarne grupe nosača aviona na toliko velikoj udaljenosti je komplikovan zadatak. U celini, stvaranje nove protivbrodske balističke rakete sa većim dometom je realno, ali će zahtevati dopunski veliki posao.

Sa druge strane, raketa DF - 21 na današnji dan se koristi u progamu kineskog protivsatelitskog naoružanja. Na njenoj osnovi proizvedena je raketa-presretač KT-1, i prilikom ispitivanja izvedeno je uspešno gađanje ciljeva u svemiru. Snažnija raketa će možda omogućiti gađanje ciljeva na visokim orbitama.

Na taj način, rakete DF -26 C najverovatnije će imati nuklearnu i konvencionalnu modifikaciju za gađanje ciljeva na kopnu, i verovatno će biti osnova za stvaranje nove linije protivsatelitskog oružja. Proizvodnja protivbrodske varijante DF -26 C, kako se sada čini, manje je verovatno.

Vasilij Kašin,