Ракета DF -26 C и њено место у систему наоружања кинеске војске

Почетком марта штампа је потврдила развијање потпуно нове кинеске балистичке ракете средњег домета DF -26 C . Овај корак знатно утиче на биланс снага у азијско-пацифичком региону.

Ракетни систем са дометом преко 3500 км очигледно је допуна, а не замена постојеће класе ракета DF -21, које се и данас развијају. Према домету, нова ракета приближно одговара старом ракетном систему на течно гориво DF -3 са дометом 3300 км. Ракете DF -3 различитих модификација, некада су чиниле основу кинеских стратешких нуклеарних снага. Тек недавно, задње ракете DF -3 повучене су из наоружања. Замена су биле ракете DF -21 – мобилне, на чврсто гориво, веће прецизности, али знатно мањег домета, испод 1700-1800 км.

Домет DF -21 не омогућава гађање важних америчких база у региону, укључујући Гуам. Коришћење за ту сврху малобројних кинеских интерконтиненталних балистичких ракета није баш оправдано. Систем наоружања Народноослободилачке армије Кине захтевао је балистичке ракете домета 3500-4000 км и домета 5000-5500 км.

Мете ових ракетних система могли су бити војни објекти и стратешки циљеви на пацифичким острвима, на целом простору Индије, а приликом размештања ових ракета у западним деловима земље – и поједине земље Блиског истока. За разлику од интерконтиненталних балистичких ракета, ови јефтинији ракетни системи могу носити нуклеарне и обичне бојеве главе, и веома је флексибилан војни инструмент.

Да ли је могуће стварање на бази нове балистичке ракете средњег домета DF -26 C противбродске балистичке ракете? Може бити да задатак неће бити једноставан. Противбродска балистичка ракета током већег дела лета користи инерцијални система навођења. Овај систем води ракету према мети, чији су координати познати у тренутку лансирања. У задњој фази лета, код ракете се активира активан радарски систем навођења, који има ограничени домет. Уколико током лета ракете, мета напусти зону видљивости система навођења, ракета неће погодити циљ.

Што је већа удаљеност, дуже је и време лета и самим тиме више је шанси, да ће брод-мета, који има брзину преко 60 км/ч напустити опасну зону. Праћење циља током целог поступка припреме ракете за лансирање и њеног лета је доста тешко. Осим тога, сигурно откривање и праћење непријатељске ударне групе носача авиона на толико великој удаљености је компликован задатак. У целини, стварање нове противбродске балистичке ракете са већим дометом је реално, али ће захтевати допунски велики посао.

Са друге стране, ракета DF - 21 на данашњи дан се користи у прогаму кинеског противсателитског наоружања. На њеној основи произведена је ракета-пресретач КТ-1, и приликом испитивања изведено је успешно гађање циљева у свемиру. Снажнија ракета ће можда омогућити гађање циљева на високим орбитама.

На тај начин, ракете DF -26 C највероватније ће имати нуклеарну и конвенционалну модификацију за гађање циљева на копну, и вероватно ће бити основа за стварање нове линије противсателитског оружја. Производња противбродске варијанте DF -26 C, како се сада чини, мање је вероватно.

Василиј Кашин,