Ko je ipak pronašao radio?

U naše dane 7 zemalja sveta osporava jedna drugoj čast pronalaska radija. U Nemačkoj njegovim tvorcem zovu Henriha Herca, u Francuskoj Eduarda Branlija, u Indiji Džagadiša Čandra Bošea, u Engleskoj Livera Lodža, u Italiji Guljema Markonija. SAD su istakle tri kandidata — Dejvida Hjuza, Tomasa Edisona i Nikolu Teslu.

A Rusija je uverena: otac radija je istaknuti fizičar, elektrotehničar i pronalazač Aleksandar Popov. Svi pretendenti su radili nezavisno jedan od drugog, otprilike u isto vreme. Ko je postigao uspeh prvi? Odgovor je bio dat 1900. godine na Pariskom elektrotehničkom kongresu: zlatnu medalju za zasluge pronalaska radija uručena je Rusu Aleksandru Popovu.

7. maja 1895. godine na zasedanju Ruskog fizičko-hemijskog društva istupio je Aleksandar Popov koji je demonstrirao okupljenim naučnicima prvi radioprijemnik u svetu koji je sam napravio. I izveo je prvu seansu radioveze. A već 1901. godine brodskim radioprijemnicima su bili opremljeni skoro svi brodovi ruske Crnomorske flote.

U vreme Drugog svetskog rata radio je bio za sovjetske ljude u suštini jedini izvor informacija. Svi su sa nestrpljenjem čekali izveštaje Sovjetskog informbiroa, kako bi saznali sa stanje na frontovima. Zato 7. maja 1945. godine 50-godišnjici pronalaska radija u SSSR je dat poseban značaj. Tada je vlada zemlje donela odluku da se ovaj datum uzme za godišnji Dan radija.

Čini se, sasvim nedavno Rus Popov i Italijan Markoni pokušali su da pretvore elektromagnetna kolebanja u ljudski govor. A ni jedan vek nije prošao od doba kada su se detektorski prijemnici sa slušalicama prihvatali kao čudo. Ali već danas radio, televizija, mobilna veza postali su prirodni atributi našeg života i simbol progresa.

Studenti radiotehničari u Rusiji imaju tradiciju: na Dan radija oni izbacuju kroz prozor staru elektroniku: televizore, radijoprijemnike, kompjutere, monitore. To je svojevrsna demonstracija da progres ne stoji u mestu: stalno se pronalazi nešto novo.