Zahar Prilepin: Slovene smatraju protivnicima, zato se treba ploditi i množiti

Za mene je Srbija najrođenija zemlja, pored Rusije. Svaki put idem da shvatim šta nas zbližava, šta nas čudi kod onih drugih i šta nas čini sličnim.

Porede ga čas sa Maksimom Gorkim, čas sa Ernestom Hemingvejom, ali on je Zahar Prilepin, veteran rata u Čečeniji, filolog, nacionalista po ubeđenjima, jedan od najčitanijih i najsamosvojnijih savremenih ruskih pisaca.

O sebi je jednom rekao: Odavno je prestalo da mi se dopada da putujem, zato što su mi ljudi zanimljiviji od geografije, i u glavnom su to ruski ljudi. Ali Srbija je u tom smislu izuzetak. Ovde pisac često boravi, i ovih dana zajedno sa kolegama iz branše učestvuje u Majskim danima knjige u Pančevu.

Sa Zaharom Prilepinom Glas Rusije je razgovarao o Novom Zavetu, Depeche Mode, kao i o tome kako da političari naših zemalja izbegnu zaborav.

Vašeg omiljenog sovjetskog pisca Leonida Leonova svojevremeno s oduševljenjem su primali u Jugoslaviji i čak pravili scenske postavke onih radova koji su u SSSR prećutno zaobilaženi. A kako primaju vas?

- Za mene je Srbija najrođenija zemlja, pored Rusije. Sale u centru grada ja okupljam samo u Rusiji, Srbiji i možda u Francuskoj. Najviše knjiga u inostranstvu izašlo mi je upravo u Srbiji. U tom pogledu ja sam naslednik omiljenog pisca Leonida Leonova i lično sam se uverio kakvi divni ljudi tamo žive i da u njihovom rečniku reč Rusija ne zauzima poslednje mesto. Ja sam 4 puta nastupao na raznim krajevima Beograda i mislim da sam na kraju okupio isto toliko Srba kao grupa Depeche Mode. Što je karakteristično, u sali je 97% upravo Srba, Rusa emigranata nema, za razliku od drugih zemalja. Očigledno ima nekih stvari koje su svojstvene ruskom i srbskom karakteru, koje se dotiču i pravilno rimuju. Svaki put idem da shvatim šta nas zbližava, šta nas čudi kod onih drugih i šta nas čini sličnim.

I do kakvog zaključka ste došli?

- Možda ravnodušnost prema sebi i sopstvenoj sudbini, uverenje da ima nešto što je važnije od bilo kog konkretnog Srbina i Rusa. I to nam omogućava da govorimo o našoj zajedničkoj sudbini i o zajedničkom vektoru istorije koji, između ostalog, možemo da promenimo. Evo ta istina koja je ozvučena u čuvenoj izreci ”nas i Rusa 200 miliona”, ona se snažno oseća. Srbi osećaju da nisu sami. A kada su se u jeku ukrajinske krize u Srbiji počeli da pojavljuju plakati sa rečima podrške Rusiji, shvatio sam da ni mi nismo sami i to beskrajno greje dušu. Srbi ispravno smatraju ne Ukrajinu već Rusiju analogom Jugoslavije koju su podelili na nekoliko delova i po želji zapadnih država pokušavaju da podele na još veći broj, kako bi zatim i njih podelili. Srbi u geopolitičkom smislu ispostvili su se najmudrijim našim susedima.

Kada ste se spremali na Balkan 2010. obećali ste: Doći ću i piću vino sa predivnim Srbima. A ovog puta?

- Koliko god da sipaju, sve ću se potruditi da popijem. A književni deo će biti kao i ranije — potrudiću se da odgovorim na sva pitanja. Zato vino- da, rakija — da, poseta manastira — da, i sve što može da se smesti u okvire Novog zaveta — da. Imam novi ogroman roman Obitelj i želim da ga u Srbiji pročitaju, zato što mi se čini da će ga ovde razumeti kao nigde drugde.

To je knjiga o logorima na Solovjetskim ostrvima, na severu Rusije, gde su proterivali sveštenstvo, kontrarevolucionare i ”bivše” boljševike. Zašto mislite da će ga u Srbiji razumeti?

- Zato što im ništa ne treba objašnjavati. Kada komuniciraš sa Francuzima, Englezima, Amerikancima, treba im sve prežvakati i kao kašu predstaviti — gledajte, evo to su Rusi, vidite kako se oni ponašaju, kakva im je bila istorija. A Srbi imaju ispravni odnos prema svim našim problemima, možda delimično zato što oni, kako mi se čini, nisu imali perioda u istoriji kada je vladajući položaj zauzimala liberalna inteligencija. Zato je tačka gledišta kod Srba pravilna — klasična, humanistička i konzervativna.

Imate četvoro dece, u današnje vreme to je skoro podvig. I u Srbiji kada je jedan poznati poslenik kulture rekao da i on ima toliko, u sali se začuo aplauz, zato što postoji katastrofalni pad nataliteta u zemlji... Šta da se radi?

- Prosto vlasti u Rusiji Srbiji treba da shvate da ako nestanemo, slovenski rod ništa neće spasiti. Ovu temu treba predstaviti kao osnovnu. Zato što ako odumremo, naš jezik i književnost niko neće pamtiti i neće se prenositi iz veka u vek. Mi nismo kao Grci. Sloveni su bolesna mrlja u oku aktualnog evropocentričnog sveta. Smatraju nas za protivnike, svima smo dosadili. Zato se treba ploditi i razmnožavati. Ako države to ne shvate, nikakve milijarde ih neće spasiti. Može da imaš i 200 milijardi u zapadnim bankama, zatim se dešavaju nepredviđene stvari — i više nisi na vlasti, ti si niko i ništa. Samo novi ljudi, recimo 40 miliona mladih Srba i Rusa, obrazovanih, prošlih kroz vojnu obuku, to je jedini način za tvoj spas, političaru.

Timur Blohin,