Antiratna koalicija mora imati vojnu moć uporedivu sa snagom NATO pakta

Delovanje antiratne koalicije treba da bude usmereno ne samo na razobličavanje i osujećivanje političke dominacije SAD, nego, i pre svega – na ometanje američke vojno-političke moći zasnovane na emisiji dolara kao svetske valute.
        
Ako se nastave agresivna dejstva SAD u raspirivanju svetskog rata, delovanje treba da obuhvati i odustajanje od korišćenja dolara u međusobnoj trgovini i od dolarskih instrumenata za plasman deviznih rezervi.
        
Antiratna koalicija treba da ima svoj pozitivan program za uređenje svetske finansijsko-ekonomske arhitekture na principima uzajamne koristi, pravednosti i poštovanja nacionalnog suvereniteta .
        
Već smo govorili o merama koje su neophodne za finansijsku stabilizaciju, za povećanje efikasnosti regulisanja finansijskog tržišta, bankarskih, finansijskih i investicionih institucija, za stimulisanje rasta novog tehnološkog poretka i progresivnih strukturnih promena i za formiranje odgovarajućih novih institucija. One treba da uklone osnovne uzroke globalne krize među kojima su najznačajnije sledeći:
        
- nekontrolisana emisija svetskih rezervnih valuta, koja dovodi do zloupotrebe od strane emitenata, monopolskog položaja u sopstvenom interesu po cenu povećanja dispariteta i razornih tendencija u globalnom finansijsko-ekonomskom sistemu;
        
- nemogućnost aktuelnih mehanizama za regulisanje operacija bankarskih i finansijskih institucija da obezbede zaštitu od prekomernih rizika i pojavljivanja finansijskih „mehura”;
        
- iscrpljivanje granica rasta dominantnog tehnološkog poretka i nedostatak uslova za nastajanje novog, uključujući nedostatak investicija za široko uvođenje klastera koji čine komponente njegovih baznih tehnologija.
        
Antiratna koalicija treba da nastupa sa pozitivnim programom mera za izlazak iz globalne krize putem uklanjanja njenih uzroka i stvaranja stabilnih uslova za funkcionisanje svetskog finansijskog tržišta i međunarodne valutno-finansijske razmene na uzajamno korisnoj osnovi, razvoja međunarodne proizvodne kooperacije i svetske trgovine robom i tehnologijom.   
       
Ovi uslovi treba da omoguće nacionalnim vlastima da organizuju kreditiranje razvoja i razvijanja novih tehnologija i modernizacije ekonomije na toj osnovi, kao i stimulisanje inovacione i poslovne aktivnosti u perspektivnim pravcima ekonomskog rasta.
        
Za to je potrebno da zemlje-emitenti svetskih rezervnih valuta garantuju njihovu stabilnost putem poštovanja određenih ograničenja razmera državnog duga i deficita platnog i trgovinskog bilansa.
        
Sem toga, one treba da poštuju uslove utvrđene na odgovarajući način u odnosu na transparentnost korišćenja mehanizama za obezbeđivanje emisije svojih valuta i davanje mogućnosti za njihovu nesmetanu razmenu za sve trgovinske aktive na njihovoj teritoriji.
        
Značajan uslov za emitente svetskih rezervnih valuta treba da bude i poštovanje pravila savesne konkurencije i nedskriminacionog pristupa na svoja finansijska tržišta. Uz to, ostalim zemljama, koje poštuju analogna ograničenja, treba omogućiti primenu svojih nacionalnih valuta kao instrumenta  spoljnotrgovinske valutno-finansijske razmene, uključujući i njihovo korišćenje u drugim zemljama-partnerima kao rezervnih.
        
Racionalno je uvođenje klasifikacije nacionalnih valuta koje pretenduju na ulogu svetskih ili regionalnih rezervnih valuta, po kategorijama u skladu sa poštovanjem određenih uslova od strane njihovih emitenata.
        
Istovremeno sa uvođenjem uslova za emitente svetskih rezervnih valuta neophodno je jačanje kontrole kretanja kapitala u cilju sprečavanja spekulativnih napada koji destabilizuju svetski i nacionalni valutni finansijski sistem.
        
Radi toga zemlje koalicije treba da uvedu zabranu na transakcije svojih rezidenata sa of-šor zonama, kao i da ne dozvole pristup programu refinansiranja bankama i korporacijama koje su osnovane uz učešće rezidenata of-šor zona. Takođe je racionalno uvođenje ograničenja za korišćenje u međunarodnim obračunima valuta čiji emitenti ne poštuju utvrđene uslove.
        
Za određivanje uslova za emitente svetskih rezervnih valuta i za monitoring njihove doslednosti - potrebno je sprovesti duboke reforme međunarodnih finansijskih institucija u cilju obezbeđivanja legitimnog predstavljanja zemalja – učesnica prema objektivnom kriterijumu iz seta svojstava relativne težine svake od njih u svetskoj proizvodnji, trgovini, finansijama, prirodnom potencijalu i stanovništvu.
        
Prema tom istom kriterijumu može da se formira korpa valuta za izdavanje nove SDR  (Special Drawing Rights, SDR, SDRs — veštačko rezervno platno sredstvo koje emituje MMF, prim. prev.) u odnosu na koju mogu da se određuju kursevi svih nacionalnih valuta, uključujući i svetske rezervne. U početnoj fazi u tu korpu mogu da uđu valute onih zemalja koalicije koje pristanu da preuzmu obavezu poštovanja utvrđenih uslova.
        
Realizacija reformi tolikih razmera zahteva odgovarajuću pravnu i institucionalnu podršku. To može da se uradi davanjem odlukama koalicije statusa međunarodnih obaveza zemalja koje su zainteresovane za njihovu realizaciju, a takođe i oslanjajući se na institucije OUN-a i ovlašćene međunarodne organizacije.
        
Za stimulisanje globalnog rasprostiranja socijalno značajnih dostignuća novog tehnološkog poretka neophodno je proširiti međunarodni sistem strateškog planiranja globalnog socijalno-ekonomskog razvoja, koji uključuju izradu dugoročnih prognoza naučno – tehničkog razvoja, određivanje perspektiva razvoja svetske ekonomije, regionalnih udruženja i velikih zemalja, otkrivanje mogućnosti za prevazilaženje postojećih disproporcija uključujući diskontinuitet u nivou razvoja naprednih i slabo razvijenih zemalja, kao i izbor prioritetnih pravaca razvoja i indikativnih planova delatnosti međunarodnih organizacija.
        
SAD i zemlje G7 verovatno će bez razmatranja odbaciti gore definisane predloge za reformisanje svetskog valutno-finansijskog sistema, budući da će njihova realizacija potkopati njihovo monopolsko pravo na nekontrolisanu emisiju svetskih valuta. Sadašnji način razmene rezultata i faktora ekonomske delatnosti između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja u potpunosti odgovara razvijenim.
        
Ostvarujući ogromnu dobit od emisije svetskih valuta vodeće zapadne zemlje ograničavaju pristup sopstvenim tržištima aktiva, tehnologija i rada i stalno uvode nova ograničenja.
        
Kao što pokazuje politika koju sprovode SAD, umesto reforme svetskog finansijskog sistema na principima legitimnosti, uzajamne koristi i poštovanja suvereniteta, one radije biraju raspirivanje svetskog haotičnog rata radi zaštite svog dominantnog položaja.
        
Zbog toga antiratna koalicija - da bi bila uspešna i efikasna - mora da poseduje dovoljnu odbrambenu sposobnost za odbijanje američke agresije i pokušaja vojno-političke destabilizacije bilo koje tačke na planeti.
        
Radi toga je neophodno proširiti model ODKB, angažovati za saradnju Kinu, Vijetnam, Siriju, Kubu, Uzbekistan, Turkmeniju, Azerbejdžan, stvoriti mehanizme partnerstva u ime mira sa Indijom, Iranom, Venecuelom, Brazilom, kao i drugim zemljama kojima preti američka agresija.
        
Posedovanjem vojno-političke i ekonomske moći uporedive sa NATO-om, antiratna koalicija mogla bi da pobedi u konfrontaciji koju nameću SAD i nezavisno od njihove želje da počne reformu svetskog finansijsko-valutnog sistema u interesu stabilnog ekonomskog razvoja kako svetske, tako i svih nacionalnih ekonomija.
        
Ako zemlje G7 odbiju da se „pomere” u organima upravljanja međunarodnih finansijskih organizacija, onda antiratna koalicija treba da ima dovoljno sinergije da stvori alternativne globalne regulatore.
        
Osnivanje takve koalicije moguće je inicirati na osnovu BRIKS-a i početi od rešenja pitanja podrške njihove ekonomske bezbednosti, uključujući:
        
- stvaranje univerzalnog platnog sistema za zemlje BRIKS-a i izdavanje opšte platne kartice BRIKS-a koja objedinjava kinesku UnionPay, brazilsku ELO, indijsku RuPay, a takođe i ruske platne sisteme;
        
- stvaranje sistema za razmenu informacija između banaka, slično SWIFT-u, koji je nezavisan od SAD i EU;
        
- prelazak na korišćenje sopstvenih rejting agencija.
        
Vodeću ulogu u osnivanju antiratne koalicije moraće da preuzme Rusija, budući da se upravo ona nalazi u najosteljivijem položaju i da bez stvaranja takve koalicije neće moći da pobedi u svetskom ratu koji se protiv nje razvija.
        
Ako Rusija ne osnuje takvu koaliciju onda će antiruska koalicija koju formiraju SAD progutati i neutralizovati potencijalne ruske saveznike. Tako se rat protiv Rusije, koji Amerikanci provociraju u Evropi, može pokazati unosnim za Kinu.
        
Sledeći kinesku mudrost o pametnom majmunu koji na drvetu čeka kraj okršaja dva tigra da bi zatim prisvojio plen, oni mogu da izaberu strategiju nemešanja.
        
Uzajamno slabljenje SAD, EU i Rusije može da olakša Kini ostvarenje globalnog liderstva. Brazil može da podlegne pritisku SAD, a Indija da se zatvori u rešavanju svojih unutrašnjih problema.
        
Rusija poseduje istorijsko iskustvo liderstva u svetskoj politici, ne manje od SAD, a takođe za to neophodni duhovni autoritet i dovoljnu vojno-tehničku moć. Ali, da bi pretendovala na liderstvo, ruska društvena svest mora da se oslobodi kompleksa niže vrednosti koji su nakalemili prozapadni mediji u periodu Gorbačovljeve perestrojke i američke dominacije u vreme Jeljcinovog režima.
        
Mora da se povrati istorijski ponos ruskog naroda na viševekovno istrajno stvaranje civilizacije koja je objedinila mnoštvo nacija i kultura i više puta spasila Evropu i čovečanstvo od samouništenja. Da se povrati razumevanje istorijskog kontinuiteta uloge Ruskog sveta u stvaranju ukupne kulture čovečanstva počev od Kijevske Rusije, koja je postala duhovna naslednica Vizantijske imperije, do savremene Ruske Federacije, naslednice SSSR-a i Ruske imperije.
        
U tom kontekstu treba predstavljati evroazijski integracioni proces kao globalni projekat uspostavljanja zajedničkog prostora razvoja naroda od Lisabona do Vladivostoka i od Petersburga do Kolumba, koji su vekovima živeli zajedno, sarađivali i obogaćivali jedni druge.
        
Takođe je neophodna unutrašnja harmonizacija ruske društvene svesti koja isključuje njeno izlivanje kako u nacizam, tako i u kosmopolitizam. Radi se pre svega o unošenju u rusku društvenu svest vrednosnih orijentacija koje jačaju Rusiju, kao, na primer, „svaki nacionalizam – ruski, ukrajinski, čečenski, tatarski, jevrejski...  je forma koja prethodi nacizmu”, „tamo gde se funkcioneri snalaze u svojim obavezama niko, ni građani, ni narodi nemaju razloga za proteste”, za svaku nama nanetu  štetu najpre smo krivi mi sami – zbog toga što smo se pokazali slabim i ranjivim” i tsl.
        
Sem harmonizacije međunacionalnih odnosa takvi stavovi omogućiće da se osujeti delovanje lokalnih agenata stranog uticaja u Rusiji, koji su uspeli u iskrivljivanju smisla i podmetanju pojmova.
        
Rusija neće moći da organizuje otpor američkoj agresiji ako ne uspostavi sposobnost za samostalan razvoj.
        
Bez obzira na ogromna razaranja naučno-proizvodnog potencijala i degradaciju industrije, za uspešan razvoj Rusija još uvek ima dovoljan intelektualni, prirodni i ekonomski potencijal.
        
Ipak, njegovo potpuno korišćenje nije moguće u okvirima proameričke ekonomske politike koja se danas sprovodi i provocira izvoz kapitala i „ofšorizaciju” ekonomije što ograničava unutrašnji kredit davanjem zajmova SAD i njihovim saveznicima u NATO-u putem plasmana deviznih rezervi u njihovima obligacijama.

Autor: Sergej Glazjev, savetnik Vladimira Putina, akademik RAN