Raste interesovanje ka ruskoj kulturi u Crnoj Gori

Najveće kulturno dešavanje ovog leta u Crnoj Gori je 4-ta po redu ceremonija uručivanja premije „Ruska nagrada“, koju je ustanovila organizacija „Ruski svet“. Dodeljuje se ova nagrada čuvenim piscima, pedagozima, diplomatama, koji se bave popularizacijom ruskog jezika i kulture. Pobednici su dobili srebrne značke sa natpisima „Ruska nagrada“ kao i specijalne diplome.

Ove godine je premija bila posvećena crnogorskoj dinastiji Njegoš. U vezi sa tim je fond „Ruska nagrada“ koji i organizuje ceremoniju, objavio konkurs za najbolji prevod stihova Petra I Petrovića Njegoša. O kriterijumima izbora i o rezultatima govori predsednik fonda, pisac, poeta i producent Dmitrij Verhovski:

- Kriterijum za odabir je bio samo jedan: profesionalizam i umeće predavanja melodičnosti na drugom jeziku, kao i sadržajnosti i smisla izvornih stihova. Prijavilo se 28 osoba. Čini mi se da su svi radovi bili veoma dobro urađeni. Moglo se primetiti da ljudi zaista poznaju jezik. A mora se reći da je zadatak bio prilično težak: kod Njegoša je svaki stih- alegorija. Tu je i profesionalnom prevodiocu teško da nađe pravu reč, a kamoli amaterima. Među članovima žirija bili su čuveni pisci, prevodioci, kulturni delatnici. Među njima i Zagorka Zečević. To je profesorka, koji odlično zna kako ruski jezik, tako i rusku kulturu i literaturu. Mnogo toga je ona prevela: stihove čuvenog Vladimira Visockog, memoare čuvene balerine Maje Plisecke, knjige sovjetskog i ruskog ekonomiste, bivšeg premijera RF Jevgenija Primakova- i ovo je tek deo onoga što je ona prevela. Zato ne bi trebalo sumnjati u njen izbor. A što se tiče interesa za ruski jezik u Crnoj Gori, on sada raste. I to je naravno povezano sa velikim prilivom ruskih turista.

Vladimira Visockog nismo slučajno pomenuli. Prethodna, prošlogodišnja ceremonija bila je posvećena upravo godišnjici rođenja muzičara i pesnika i to 75-oj. Za počasnog konzula RF u Crnoj Gori, člana upravnog saveta fonda „Ruska nagrada“ Boru Đukića, koji je lično uručio nagradu sinu pesnika Nikiti Visockom za doprinos njegovog oca u razvoj rusko-crnogorskih odnosa, ova ceremonija je imala poseban značaj:

- Kad se Visocki snimao u partizanskom filmu u Crnoj Gori on je napisao stihove o Crnoj Gori. Poslednja strofa ovih stihova glasi: „Malo mi je jednog rođenja, rastao bi iz dva korena. Žalim što mi Crna Gora dična nije moja druga domovina“. Tako mi u Crnoj Gori ne znamo takog drugog stranca i ruskog prijatelja koji bi tako lepo napisao o našoj zemlji.

Povezivanje crnogorske dinastije Njegoš i ruske dinastije Romanov u jednoj ceremoniji, po rečima Đukića, nije bilo slučajno:

- Sveti Petar Cetinjski je imao dobre prijateljske odnose sa Jekaterinom Drugom. Ako pođemo u muzej Cetinjskog manastira videćemo da su 90 odsto poklona iz Rusije upravo od Jekaterine Druge. Kasnije je naš pisac i filozof Petar Prvi Petrović Njegoš imao je vrlo dobre odnose sa ruskim carom Aleksandrom Prvim. Bio je i rukopoložen za arhimandrita i zamonašio se u Peterburgu. Kasnije je Kralj Nikola Prvi imao ne samo drugarske već rođačke odnose sa dinastijom Romanov tako što su dve njegove ćerke bile udate u Peterburgu za grofove Romanove. I vrlo dobro znamo da su naši odnosi stari deset vekova. Zato je meni posebna čast što sam postao počasni konzul Ruske Federacije u Crnoj Gori.

Ceremonija je završena i nagrada je došla do onih koji su je zaslužili. Među njima su i direktori gimnazija „Slobodn Škerović“ i „Pavle Rovinjski“ iz Podgorice- Radiša Šćekić i Marina Papić, iguman manastira Reževići arhimandrit Hrizostom Nešić, predsednik društva rusko-crnogorskog prijateljstva Jurij Bičkov. Direktor hotela „Splendid“ Žarko Radulović. Ove godine specijalnu nagradu za pomoć ugroženima nakon poplava dobio je i rukovodilac specijalnog odeljenja Ministarstva za vanredne situacije Rusije Kiril Borodin. Posebno je interesantno to što je ceremoniji prisustvovao princ Nikola II Petrović Njegoš. O tome koliko je uspešno prošla sama ceremonija, govori predsednik fonda „Ruska nagrad“ Dmitrij Verhovski:

- Iskreno govoreći, nikada nisam do kraja zadovoljan učinjenim. Razume se, uvek ima nedostataka, koji se moraju popraviti. To i jeste moment razvoja- stremiti ka idealnom, kojeg, kao što znamo nije moguće dostići. O utiscima je bolje pitati goste ceremonije. Sudeći prema njihovim licima, bili su oduševljeni. I nama je drago što je to tako prošlo.

Nadamo se da će i sledeće godine interesovanje za premiju „Ruska nagrada“ biti podjednako visoko.

Grigorij Sokolov,