Politički pazl Evropske unije

Na vanrednom samitu EU koji je zakazan za 30. avgust, treba da budu određene kandidature na dužnosti predsednika Evropskog saveta i Vrhovnog predstavništva za međunarodne poslove i politiku bezbednosti – glavnog aktera spoljne politike jedinstvene Evrope. Posle toga odabir komesara će stupiti u odlučujuću fazu.

Paralelno se vode diskusije o budućoj strukturi Evropske komisije. Kako kaže rukovodilac radnog štaba Žan-Kloda Junkera Martin selmajer, svakog dana on dobija do 800 mejlova sa raznim predlozima i inicijativama. U njih spada i ideja Prijatelja Evropske komisije o „klaster“ sistemu raspodele obaveza. Pretpostavlja se između ostalog formiranje pet grupa koje odgovaraju za nekoliko sfera delatnosti odjednom. Njih treba da predvode potpredsednici komisije. Sada je takvih osam, a komesari rade sami za sebe.

U suštini, odgovaraju eksperti, danas pred izabranim predsednikom Evropske komisije Junkerom stoje tri glavna problema – britanski, ruski i problem zone evra. Što se tiče Britanije, reč je o Kameronovom zahtevu da se predstavnicima maglovitog Albiona da neki značajan portfelj – komesara za pitanja trgovine ili unutrašnjeg tržišta. U protivnom evropskeptici koji su ojačali u Britaniji dobiće dodatni argument za istupanje iz EU. Tu može da pomogne i sistem klastera – britanski komesar, uzevši u svoje ruke ukazane sfere delatnosti, sve jedno će se nalaziti pod kontrolom jednog od potpredsednika.

Što se tiče Rusije, tu, kako je već rečeno ranije, lideri EU razišli su se u mišljenjima povodom kandidature za dužnost rukovodioca evropske doplomatije. Ministar inostranih poslova Italije Federika Mogerini za neke je bila previše blaga u pogledu Moskve, a njen poljski kolega Radoslav Sikorski naprotiv, previše oštar. Protiv njega su se izjasnili oni koji su zainteresovani za očuvanje trgovinskih veza sa Rusijom. I ovde sppj u jednom klasteru sfera spoljne politike i trovine, smatra budući šef Evropske komisije, osigurao bi potreban balans.

Sporovi oko kandidature šefa Evrogrupe svode se na to koju zemlju on treba da predstavlja. U svakom slučaju, među nabrojanim problemima ruski je nesumnjivo najoštriji. Istina, vodeći ekspert Centra za situacionu analizu RAN Sergej Utkin nije sklon da preuveličava pritisak SAD na proces formiranja političke vlasti u jedinstvenoj Evropi.

- Mislim da u vrlo maloj meri može da bude uticaj, kaže Utkin. Ali čak verovatnije ne na sastav komisije, već možda na pojedine pravce delatnosti – u prvom redu na spoljnu politiku, plus politiku proširenja. Zemlje članice predlažu kandidate za Evropsku komisiju, po pravilu polazeći od svojih unutarpolitičkih razloga. I ovaj proces nije direktno vezan za spoljnopolitičke sižee uopšte i ukrajinsku krizu između ostalog.

U svakom slučaju Junker, kako je rekao Martin Selmajer, namerava da se pozabavi unutrašnjim problemima. Između ostalog, on je protiv mnogobrojnih putovanja po svetu, za razliku od Barozua. Ovaj je potrošio 2012. godine na primer tri puta više sredstava za putovanja nego šef evropske diplomatije Ketrin Ešton. Junker namerava i da osigura veću transparentnost svoje delatnosti. Kako će se sve to odraziti na efikasnost rada „evropske vlade“ za sada je rano nagađati. pazl političke vlasti jedinstvene Evrope još nije sastavljen.

Oleg Severgin,