Večna Rusija na Azurnoj obali

Živi tragovi ruske  istorije

Azurna obala odavno nije samo mesto  odmora i zabave,  ovde su  živi tragovi ruske  istorije.  Mitovi i legende vezani su sa „velikokneževskim vozom„ čiji su putnici  na zlatnoj obali sagradili raskošne vile.  Volele su romantične parkove i plavo more: Gogolj, Lav Tolstoj, Čehov i drugi ruski velikani. Uspomene na svoj boravak  ovde  ostavili su Pavlova,  Nižinski,  Šaljapin,  mladi  Balančin.

Zahvaljujući umnogome i Rusima,  Kan je od ribarske selendre  postao ono što je danas

Zahvaljujući umnogome i Rusima,  Kan je brzo promenio svoj izgled: od ribarskog seoceta za koje je malo ko znao,   preobratio se u kosmopolitski  grad.

Na Francuskoj rivijeri uvažavaju rusku istoriju i nije slučajno što je baš Kan odbaran  za  Festival ruske umetnosti.

Stoga kraj kalendarskog leta žitelji Kana nazivaju „ruski praznik“. Na ovaj praznik ovde dolaze svi iz Francuke i okolnih zemalja kojima je draga ruska umetnost i  Rusija. Za njih muzički zvuči i sama reč Rusija,  pa zvanična politika  Pariza,  ma koliko ona bila uperena protiv Moskve,  nikad nije uspela da preokrene  oduševljenje Francuza ruskom umetošću i zemljom Rusijom.

Bogat program višežanrovskog  Festiavala 2014.

Festival ruske umetosti na Azurnoj obali biće kao i dosad višežanrovski  i obuhvatiće koncerte,  filmske projekcije, izložbe,  ulične igrokaze...

I organizator je „višežanrovski„: Direkcija međunarodnih programa uz podršku Ministarstva kulture,  Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Ruskog fonda  kulture,  gradske uprave Kana, Dvorca festivala i kongresa  koji su zajedno napravili perspektivnu festivasku strategiju.

Nastupi legendarnih kolektiva

Na kanskim scenama  su nastupali  mnogi legendrani kolektivi: Balet Boljšog teatra  i najbolji simfonijski orkestri, hor „Pjatnjicki„, veliki ansambli - „Aleksandrov„, “Igor Mojsjev„, Mihail Godenko“, dagestanska „Ljezginka„,  ruska „Berjoska„.  Radovi eminetnih majstora poput Ernesta Neizvesnog  i Zuraba Ceretalija našli su se pored radova iz „modernih radionica„ i samoukoh čudotvoraca mašte i ruku,   narodnih stvaralaca iz svih regiona ogromne Rusije. 
 
Izložba  posvećena Prvom svetskom ratu - oživljavanje letopisa herojske epohe

Festival 2014.  biće otvoren izložbom „Rusija i Prvi svetski rat: heroizam,  samopožrtvovanje,  milosrđe„ sa eksponatima iz  zbirki Državnog  centralnog  muzeja  savremen istorije Rusije i privatnih kolekcija

Na izložbi će hronikama, dokumentima,  artefaktima biti  oživljen letopis  herojske epohe.

Dani ruskog filma na festivalu je posbena priča,  jer,  kao što je poznato, Kan je prestoni grad svetskog filma. Gledaocima će biti ponuđen repertoar filmova snimljenih tokom pola veka - od „Idiota„ Pirjeva  sa kraja 1950-ih godina do „Podubnog„ Gleba Orlova iz najnovije ruske produkcije.

 

Branko Rakočević