Bosna i Hercegovina uoči izbora

Priprema za izbore odvija se u teško vreme. Zemlju razjedaju politička neslaganja između njenih delova, postoji neravnomernost njihovog ekonomskog i političkog razvoja. Republika Srbska pod rukovodstvom predsednika Milorada Dodika sve vreme pokušava da ojača samostalnost RS, da ne dopusti izmene Dejtonskog sporazuma (1995). Sarajevo sa svoje strane sa ljubomorom se odnosi prema jačanju RS, ometa izgradnju Južnog toka, autoputeva, električnih centrala, podizanje bolnice u Banjaluci. BiH oseća ozbiljne ekonomske teškoće, ne može da prevlada visoki nivo nezaposlednosti. Pored toga, ogromnu štetu zemlji nanela je poplava koja je besnela čitavog leta. Prema preliminarnoj oceni, četvrtina stanovništva zemlje, tačnije oko 950 hiljada ljudi, bilo je primorano da se evakuiše. Za obnovu sela i gradova potrebna su velika sredstva koja država nema.

Priprema za izbore teče svojim tokom. CIK je završio registraciju. U izborima će učestvovati oko 50 političkih stranaka iz 24 koalicije. Na izbore spiskove uneta su imena 7743 kandidata za razne izborne dužnosti.

Situacija je zanimljiva po tome što izbori u BiH privlače stalnu pažnju međunarodnih organizacija. I glavna je neskrivena želja da se promeni struktura vlasti, pre svega u Republici Srbskoj. Takve namere su postojale i ranije, ali rezultate nisu donele.

U Bosni i Hercegovini još u februaru ove godine postojao je pokušaj da se pokrene revolucija u boji kako bi rukovodstvo RS bilo smenjeno. Već tada je bilo jasno da je Zapad planirao masovne proteste kako bi pokušao da promeni ustav BiH, pozabavio se pitanjima jačanja jedinstva zemlje i obnove vlasti na svim nivoima, uključujući u prvom redu Republiku Srpsku. Na sreću, protesti nisu zahvatili Banja Luku. Lideri RS su uspeli da odbrane svoj stav: ne dopustiti smenu vlasti i održavanje prevremenih izbora.

I danas, uoči aktuelnih izbora, pažnja Evrope ponovo je okrenuta Bosni i Hercegovini. Na velikoj konferenciji evropskog nivoa održanoj krajem jula u Berlinu i posvećenoj Bosni i Hercegovini, istaknuto je da se ekonomski i politčki razvoj BiH nalaze u dubokoj krizi, da je tamo prisutna potpuna paraliza vlasti, da se reforme ne sprovode, da nema politike dijaloga i kompromisa, da ne donosi rezultate borba protiv korupcije. Pri tome politička elita, kako smatraju evropljani, teži dezintegraciji zemlje. Okupljeni političari, diplomate, predstavnici međunarodnih organizacija, hteli bi da pokažu balkanskim liderima koji će doći na vlast posle 12. oktobra da Evropa od njih očekuje jedinstvo prilikom donošenja odluka. A odluke treba da se tiču reformi upravljanja, promene Ustava, centralizacije vlasti. U evropskim strukturama su uvereni da na oktobarskim izborima biće razrušene osnove etničkih političkih partija i blokova, pošto je narod nezadovoljan vlašću u zemlji. I u tome su EU i SAD spremne da nezadovoljnima pomognu.

Za ove planove, po mišljenju evropljana, postoji ozbiljna prepreka. Smeta, naravno, Republika Srbska. Bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič, koji je učestvovao u konferenciji, nazvao je Dodika provincijalnim liderom koji smeta EU da sprovodi označenu politiku u BiH. Šta više, on smatra da je u to svoje prste umešala Rusija: pomažući Srbima, Putin koristi RF kako bi oslabio EU. Brisel ne želi da ima posla sa Dodikom i njemu sličnim. Prema mišljenju Petriča, pristalice Dodika ne žele da ustupe svoje interese radi stupanja u EU. Kako je rekao Petrič, međunarodna zajednica će se truditi da prekine ovu degradaciju poslednjih godina. Radi toga je razmatran specijalni plan obnovljenog prilaza BiH, reforma međunarodnog prisustva u zemlji. Među novinama je i to da se Rusiji ne dozvoli da vrši uticaj na Republiku Srpsku.

Rukovodstvo Republike Srpske je svesno situacije, njega brine stav Evrope i njen neobjektivan odnos prema raznim političkim snagama u RS. Kako bi izbegao politički haos, Dodik je predlagao svim političkim partijama RS da nastupe kao jedinstveni front, unapred se dogovorivši o podeli važnih političkih dužnosti i parlamentarnih mesta. To bi poslalo jasan signal evropskim strukturama o jedinstvu političkih elita u RS i njihovoj čvestoj želji da odbrane interese Republike Srpske u okviru BiH. Ako na vlast dođu nedovoljno čvrsti političari, to može da pomogne realizaciji zapadne ideje o jedinstvenoj BiH.

Opozicija nije podržala predsednika, i 11 političkih stranaka i nevladinih organizacija formiralo je politički blok Savez za promene. Među važnim komonentama bloka su velike partije kao što je Srbska demokratska stranka, Partija demokratskog progresa, Narodni demokratski pokret, kao i niz drugih. Savez će nastupati na izborima kao jedinstveni politički blok sa zajedničkim kandidatima na mesto predsednika RS, predstavnika RS u Predsedništvu BiH. Molirad Dodik je podvukao da opozicija kada je bila na vlasti imala je mogućnost realizacije svojih programa, ali nije to učinila, idući na stalne ustupke muslimanskoj strani, a sada u njihovim planovima nema ništa novo. Reč je o ljudima sa starim idejama, mržnjom i željom za osvetom, a što je najvažnije bez potencijala.

Dodik je na čelu Saveza nezavisnih socijal-demokrata (SNSD) koji na izbore ide u koaliciji sa nizom manjih stranaka. Prema rezultatima anketiranja javnog mnjenja održanog u julu, prednost među biračima za sada ima SNSD (34%). Za glavnu opozicionu stranku – SDS – glasao bi 21% birača. Za preostalih mesec i po do izbora po svemu sudeći bićemo svedoci ozbiljne političke i informacione borbe uz učešće (mešanje) predstavnika međunarodnih struktura i pojedinih zemalja. Cilj ove kampanje je lišiti Republiku Srpsku podrške Rusije i ne dozvoliti da Milorad Dodik bude ponovo izabran na dužnost predsednika RS.

Autor: dr Jelena Guskova