SAMONIKLA MOLITVA PESMA SLAVICE JOVANOVIĆ OBJAVLJENA U KNJIZI " LJUBAV I SMISAO " U IZDANJU KNJIŽEVNOG KLUBA " BOGOLJUB" IZ KRUŠEVCA

 

SAMONIKLA MOLITVA

Sude mi, oni što bi mi oko izvadili  da ga izmere na tasu,
da ne kaže šta je videlo , koliko je teško,
oni što nikad ne krenuše  za Božjim glasom,
što sam pesnikinja koja se klanja ,
monahinjama i čudotvornim ikonama ,
ne veruju da u  bezrečnim  molitvama,
prohodaju i oni sa štakama...
Oni što nisu ni svrake , ni kreje, ni vrane,
u belim košuljama, a crnih obraza,,
što nose krzno belih medveda
i pljuju i sveto nebo i svetu zemlju,
oni u čijim se brodogradilištima prave ratni brodovi..
.
Što blagosiljam hodočasnike, na njihovim je tabanima
zapisana staza iskušenika,
izgovaraju kletve vernicima, kojima je draža šaka šipuraka,
od brda zlata, koje još niko nije uspeo na leđima da ponese,
što nosim krst koji me štiti, od poplava i oluja, od gromova....

Sude mi, a ono što je na jeziku grešnih , nije ni na tabanima vernih .
Sude mi, oni što bi iščupali  jezik, da ga izmere na tasu,
da saznaju neizgovoreno i težinu reči,
što nikad ne krenuše za Božjim glasom,
ne znaju da je istina žrtvenik, pred koji svako prinese jezik
i ostane nem.
Što se klanjam Čuvaru slavuja, a sklanjam se od dvoglavih guja.

Sude mi, što su mi pesme ispovedaonice , nebeske draguljarnice .
Britko mi sečivo , a ja nikom ni reč , iz oka mi izleću lastavice ,
gugutke i grlice  i pesme vidarice , nebeske lađarice ,
a ja ih još blagosiljam, njih žderače  spokoja,
koji ne znaju ni za nežnost , ni ja dragost,
ni za traganja iskušenika, duša mi nesalomiva,
a takva biće i kad jednom najmlađi postane najstariji ...

Sude mi, što osuđujem brat na brata da udari ,
što su mi molitve samonikle
i kad stanem pred streljački vod,
što izniče mi grm lekovit iz manastirskih ruševina ,
što između dve ptice uzleteću ja,
prečicama , izvorištu  bistrookih zora,
pulsira žila kucavica, a ja ko ptica lakokrila .

I kruna što je pripadala krunisanoj glavi,
sad leži  u prašini zemaljskog carstva ...
Sude mi, što predaleko mi odleteše misli,
jedinom Krunisanom Gorostasu ,
a stihovi ko cvetovi iz stenja,
ko predskazanja, dovode do isceljenja .
Što uvodim čitaoca za ruku u Božanski  hram,
preporodim se tad,
što dozivam kaluđere, čudotvorce, sa stenovitih planina .

Sude mi , kameleoni , što bacaju prašinu u oči ,
tamničari i progonitelji ,
što su mi stihovi ko pelceri na svetoj zemlji ,
prvorodi i samorasti .
Sude mi, što pesmodarima  veličam Tajanstvenoga,
što mojim molitvama ne znam datum rođenja,
što kad mi reči dođu u podgrlac,
a ne mogu ni glas da zaustim,
mesto mene pred Višnjim se mole ,
Svetitelji večni,  zlatousti...

 Sude mi , što pesmopojima, izniknem ko mladica iz panja ,
ko drvo iz pepela ,
što svaki dan , ako kap vode na dlanu donesem,
do kraja života imaću svoju reku ,
u kojoj će se umivati sveti ljudi...
 Što često naslikam Sv. Arhangela Mihaila,
a on zasadi sveto drvo, na kom osvanu znamenja i zapisi ,
likovi svetaca,
što idem stazom Hrista, što mi pogled zablista ,
što pesma bezlisna prolista...

Što me isceljuju sveti izvori ,
što vidim svetitelje eiskoračile sa ikona,
što su moja izvorišta, svetilišta ...


Sude mi, zato što praštam , zato što volim,
što priznajem samo Sud Viših Sila
i jedino se Božjeg suda bojim .


Slavica Jovanović


Beleška o autoru

Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i
književnik .Autor sedam  objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I
ubi drvo čoveka" ,  "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni
kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja" U rukopisu još pet knjiga.
Dobitnik više književnih nagrada i priznanja .Dobitnik specijalnog
priznanja Akademije" Ivo Andrić" - Beograd za 2007. god. 2008 .god. i
2014.  za objavljene knjige .Živi u Mačvanskom Prnjavoru .


Pesma je  objavljena   u knjizi  „Ljubav i Smisao“,

U  izdanju : Književnog  kluba  „Bogoljub“, pri crkvi Svetog Prokopija, Jasika, i

republičkog  Društva  srbsko-ruskog prijateljstva „Pravoslavlje“ Kruševac