Provala u banku „JR Morgan“: najveći korportivni odliv informacija u istoriji SAD

Najveća provala u najveću banku: u junu 2014. godine hakeri su pokrali informacije o preko 80 miliona klijenata američke banke „JP Morgan Chase“. Zločinci su dobili pristup preko 90 servera banke. Rukovodstvo banke je požurilo da umiri ljude: zlonamernici su saznali samo adrese klijenata, a ne lične podatke ili podatke o novcu. Međutim, zašto onda kriti činjenicu odliva informacija?

Iako se provala desila u junu banka je ovo priznala tek posle oktobarske publikacije u novinama New York Times. „Ahilova peta“ bankarstva je rizik vezan za reputaciju, tim pre kad se radi o takvom teškašu kao što je „Dži-Pi Morgan“. Zato je rukovodstvo banke imalo vrlo bitne razloge da krije informacije o provali u bazu podataka, smatra savetnik Ruskog fonda za razvoj visokih tehnologija, stručnjak u oblasti informacione borbe i bezbednosti Nikolaj Dimlevič:

- Svaka banka ima svoju sajber zaštitu klijentske baze. Ako su hakeri provalili u bazu banke to pre svega nanosi štetu njenoj reputaciji. I ne samo reputaciji: banka trpi i direktne gubitke zato što su sve informacije u vezi s klijentima osigurane po ugovoru „banka-klijent“. Stoga su se informacije o provali i krile. To je direktno kršenje ugovora. Banka trpi ogromne gubitke ne samo u vidu kompenzacije, već i odlaska klijenata u druge banke.

Ovakve krađe su u toku poslednjih godina počele sve češće da se dešavaju. Bum sajber-zločina stručnjaci povezuju s razvojem informacionih tehnologija, za kojima ponekad zaostaju mehanizmi zaštite, čak i u tako ozbiljnim organizacijama kao što je Dži-Pi Morgan. Hakeri koriste ranjivost programskih kodova i nemar zaposlenih koji zaboravljaju da sakriju podatke ili koriste jednostavne lozinke. Osim toga, moguća je i varijanta dogovora s personalom banke. U poslednje vreme je „posao“ hakera sve jednostavniji. Srazmerno s razvojem servisa onlajn-banke, internet-kupovine i elektronskog plaćanja potencijalno raste i količina ukradenih ličnih podataka. Često ljudi sami ostavljaju „u vidnom polju“ u mreži lične ili finansijske informacije, upozorava analitičar kompanije „Investkafe“ za IT i telekomunikacije Timur Nigmatulin:

- To su ljudska naivnost i neshvatanje. Postoji još jedan faktor: karte su pravljene kao analog novca. I nivo njihove zaštite je takav da se ne komplikuje korišćenje ove vrste plaćanja u poređenju s običnim gotovinskim novcem. Ne možete, grubo rečeno, da ostavite svežanj novca na javnom mestu i da ne pazite na njega. Zašto onda podatke o svojim karticama ostavljate na vidnom mestu i čudite se ako vam s računa nestane novac? Treba ih čuvati isto kao i gotov novac. Treba koristiti preporuke koje banke daju. Na primer, mogu se ograničiti ili zabraniti onlajn-plaćanja preko vaše kreditne kartice, a kasnije se ova usluga može posebno uključiti kad treba nešto da se plati.

Osim toga, u mreži se može napraviti virtuelna karta. Posle kupovine ova karta može jednostavno da se izbriše. To je pouzdan jednokratni sistem plaćanja. Ovakvu mogućnost daju mnoge banke, praktično svi veliki platni sistemi, uključujući i ruske. Koristeći ove instrumente za zaštitu svojih podataka uštedećete i vreme, i nerve, i naravno, novac.

Marija Merkulova,