Ko će pomoći šatlu

NASA je razradila plan  za spasavanje posade poslednjeg šatla Atlantis u  slučaju ako on neće moći da se bezbedno vrati iz kosmosa. Astronaute će voziti  tri ruska broda Sojuz.
 

Sve do poslednjeg momenta nije bilo jasno hoće li biti održan let Atlantisa.  Atlantis je samo morao da osigurava posadu drugog šatla Endevor koji će  poleteti 27. februara da bi završio misiju  doba šatla. Međutim, u NASA su došli do zaključka da je  neophodan još jedan let. Atlantis će odneti na MKS višenamenski modul i platformu s opremom koji će obezbediti rat stanice u najmanju ruku do 2020. godine. Pri tome se uloga garancije za Endevor ne ukida. Posadu su smanjili od 7 na 4 čoveka. Lansiranje je predviđeno za 28. jun 2011. godine.
 

S obzirom na to da novih letova šatla neće biti, ukoliko se u Atlantisu nešto pokvari, njegova 4 astronauta će morati da se zadrže na MKS. Onda će ih u nekoliko navrata voziti ruski Sojuzi koji poleću u razmaku od nekoliko meseci. Zato astronauti moraju da dođu u Rusiju da bi probali  individualne fotelje i skafandere, naučili ruski jezik i sisteme broda Sojuz. Mogućnost korišćenja ruskih brodova u slučaju potrebe razmatrala se i ranije, - kaže ekspert u oblasti kosmonautike Igor Lisov.
 

Postojali su takvi dogovori. Uvek se smatralo: u bilo kom slučaju stići će sledeći šatl. U slučaju nesreće, kada ne može da stigne šatl, razgovaralo se o mogućnosti prevoza astronauta  pomoću nekoliko Sojuza.
 

Kada bi Sojuzi sa 3 sedišta  leteli sa jednom ili dve prazne fotelje, to bi, svakako,  zadržalo ispunjenje planiranih kosmičkih programa, - nastavlja Igor Lisov.
 

Sojuz prevozi međunarodnu posadu, koja je usklađena od svih strana. Tamo je jedan naš kosmonaut, drugi  Amerikanac, treći može da bude i naš, i Amerikanac, i Kanađanin, i Japanac, i Evropljanin, zavisno  od toga ko će pružiti  u tu ekspediciju trećeg člana posade. Inače taj, ko je prouzrokovao kvar, mora da na račun svoje kvote ustupi mesto. Međutim, to je predmet posebnog dogovora. Na kraju krajeva, ljude treba spasavati u bilo kom slučaju, tek posle toga odlučiti ko  plaća.
 

Održavanje drugog osiguravajućeg broda spremnim pri letovima šatlova postalo je norma u NASA posle katastrofe Kolumbije 2003. godine. Podsetimo da je tada  krilo šatla sa velikom brnzinom pogodio komad skupe izolacije gorivnog rezervoara koji je skinuo ploče za  zaštitu od toplote. Mada su u NASA znali o tome, odobrili su sletanje. Pri  ateriranju u gustim slojevima atmosfere krilo šatla je skroz progorelo, te su unutar broda dospeli  vrući gasovi. Brod se srušio,  posada je poginula. Posle te tragedije šatlovi su nekoliko puta  bili oštećeni prilikom lansiranja, ali su pukotine bile male, posade su uspevale da ih likvidiraju.
 

Nadajmo se da će i ovaj let uspeti, te Sojuzi neće morati da spasavaju američke astronaute.